Ovo sto cu vam sada ispricati nisam znala pod koju kategoriju da stavim: samo kao recept ili kao celu pricu. To je prica o nasem dobrom, starom corbastom pasulju koji je prisutan na svim trpezama bivse Jugoslavije a i sire jer ga kuvaju i u Bugarskoj, Albaniji, Grckoj.
Ne znam kako su vase bake i mame pravile pasulj ali kod nas je to bilo ovako: mama ga potopi uvece, sutradan ga pusti da prokljuca par puta, doda mu luk i malo suvog mesa i kuva u ekspres loncu cirka 2 sata pa ga potom zaprzi. I svi smo imali strah od tog lonca jer nas je majka naplasila. ‘ Ako ga pravilno ne otvoris, eksplodirace i izginuces!’ Tako da ja i dan danas pasulj kuvam u obicnom loncu. Seme pasulja je, verovatno, podleglo nekim modifikacijama jer ga ja vise ne kuvam satima nego sat, sat i po maksimum.
Medjutim, meni je jos tada bilo neshvatljivo zasto pasulj mora da sadrzi samo par sastojaka. Za svako drugo jelo je mama koristila razno povrce osim za pasulj. Nikada to mami nisam rekla niti sam je pitala. Nisam htela da je uvredim kao domacicu mada, moram priznati njen pasulj i tako jednostavan je bio preukusan. Valjda kada kuvas sa ljubavlju onima koje volis to osecanje nekako preneses i na hranu. Sudeci po tati, pasulj u ovakvom izdanju je bilo najlepse jelo koje je spremala iako je bila majstor i za dzigerice u skrami, pijanog sarana, torte rukom mesene i ukrasavane, o domacim rezancima da ne govorim, a o pitama i rucno razvlacenim korama tankim kao salvete sam vec pisala. Tada nije bilo miksera. I stizala je sve i nije je mrzelo. Naprotiv, uzivala je. I zato slobodno mogu da kazem da, ako su razne paste u Italiji ‘Cucina povera’, pasulj je nasa hrana za siromasne ali i hrana za dusu. I ne znam nijednu osobu koja pasulj ne voli. Bilo corbast ili prebranac.
Medjutim, duboko sam bila ubedjena da pasulj moze i treba da se obogati jos necim. Kada je mama vec obolela i ostala nepokretna a ja preuzela kuhinju, pocela sam da eksperimentisem sa nasim tradicionalnim receptima. Tako je i pasulj dosao na red.
Jednog dana ti pozovem ja mog zeta na rucak, tacnije na pasulj. Moj zet je sjajan lik. Ako treba nekome pomoc, tu je. Za svoju porodicu, gine. Otac i suprug koji ce svojoj deci i supruzi da bude vetar u ledja, u svakom smislu. Otvorenog uma za nove ideje i uvek u toku sa svim i svacim. Ali, kada je hrana u pitanju, tu je bezkompromisan: sarma, meso, pasulj, rostilj, ajvar i opet meso, i sto ljuce. Za sto ne seda bez ljutih papricica ciji okrajci staje kasnije u frizideru danima sto sestru izludjuje. Na svoj racun se sali i govori: ” Od svih ptica najbolja je prasica”. Dakle, iskljuciv i tradicionalan.
Dosao je uredno po dogovoru tog dana ali nije znao da sam priredila i malo iznenadjenje. U pasulj sam ubacila i povrce. Napuni on jedan tanjir, poce da jede i ali poce bogami i da gundja:” Vidi…sargarepa, sta ce persun u pasulj…vidi…paprika. Pa da li si normalna?”. Gundja ali jede. Pa kaze:” Sto nisi pitala teta Radu (moju mamu) kako se kuva pasulj?”, i dalje gundja ali jede. Ja cutim, slusam i gledam. Gledam kako sipa i dodaje dok nije pojeo 2 puna tanjira pasulja. Preziveh ja a preziveo i on.Ne daj Boze da sam mu priredila neko drugo iznenadjenje. Tacno vise ni moju kafu ne bi popio.
Medjutim, moja turneja sa pasuljem se ne zavrsava ovde. Ona se nastavlja dalje. A to se tice jedne moje posete koleginici sa kojom sam nekada radila. Mogla je majka da mi bude ali iz nekog razloga sam joj bila simpaticna te me, na moje iznenadjenje, pozvala na rucak. Meni je zaista bilo isprva malo neprijatno. Em smo se bile tek prakticno upoznale, em je bila daleko starija. Ipak, resih da prihvatim poziv i ne pokajah se. Moja koleginica Rada (vidi slucajnosti, zvala se isto kao moja mama a isto je i srpski jezik predavala) je za rucak spremila pasulj. I to ne bilo kakav, nego bas ovakav kakav sam ja zetu spremila s tim sto je ona na kraju samog kuvanja dodala i svezu, mladu koprivu. Kakvo otkrovenje za mene. Kada bih mogla da vam docaram miris i ukus tog pasulja putem reci, kunem se da bi pojeli 2 tanjira. Osim maminog pasulja, lepsi pasulj od Radinog u zivotu nisam probala. Pamticu ga celog zivota.
Ja nemam mladu koprivu i nemam gde da je nabavim ali koristim spanac. Nije isto ali je priblizno. A vi, ako imate gde da uberete zdravu, mladu, neprskanu koprivu, ne oklevajte nego je ubacite odmah nakon kuvanja.
Ja vam necu ovde deliti savet kako da skuvate corbast pasulj. Samo eto htedoh da podelim sa vama moj put i nacin kako sam ja otkrila pasulj koji danas kuvam. Da li cete i vi poslusati ili ne, to vec ostavljam vama. Da li cete staviti nekog suvog mesa ili ne, pa i to je vase.
Meni je bilo milo da se popricamo i ispricamo a i hvala vam sto ste me saslusali. Ostajte mi zdravo a ja odoh napokon malo dusi dam oduska.
