Uskrs je jedan od najznačajnijih hrišćanskih praznika, obeležavan kako bi se proslavilo Hristovo uskrsnuće. U mnogim zemljama, običaj farbanja jaja je deo tradicije uskršnjeg slavlja.
Jaja su često simbolično vezana za uskrsnuće, jer se veruje da simbolizuju novi život. Zato, farbanje jaja predstavlja nadu u ponovni početak. Ovi procesi farbanja obično mogu da uključe pravljenje ukrasa od boja, stajanje jaja u boji, slikanje jaja i korišćenje raznih umetničkih tehnika.
Farbanje jaja za uskrs počinje obično uoči Velikog petka. Tradicionalno, jaja se boje crvenom bojom, zbog čega se veruje da predstavlja krv Isusovu. Druga boja koja se često koristi je žuta, koja simbolizuje nadu. Sve što je potrebno je flaša sa crvenom bojom i kućni alat, kao što su štapići, četkice, šabloni i druge predmete koji se mogu koristiti da se ukrašava jaja.
Kada se jaja boje, mogu se na njih naneti i razni ukrasi, poput motiva lista, cvetića i drugih kreativnih oblika. Ove ukrase može da napravi bilo ko, bilo da se koriste boje, vosak ili neki drugi materijali za kreiranje ukrasa. Takođe, jaja se mogu okititi i dekorativnim satenskim trakama, draguljima ili drugim ukrasima.
Kada sva farbanja i ukrašavanje budu završena, jaja se mogu staviti u korpu ili neki drugi dekorativni predmet. Ovo je često pravljeno od drveta ili čak od stakla. Kada jaja budu poslata svim članovima porodice i prijateljima, može se početi da slave uskršnje slavlje.
Uskršnje farbanje jaja je divan običaj koji se prenosi kroz generacije. Srećan Uskrs!
A kakve to veze ima sa babuškama i matroškama?
Najlepše ljubavne priče dolaze nam iz Rusije oduvek, a misterija sudbine Faberžeovih jaja intrigira već dugi niz godina.
Faberžeova jaja:
Davne 1885. godine ruski car Aleksandar III Aleksandrovič, iz dinastije Romanov, želeo je poseban poklon za svoju suprugu Mariju Fjodorovnu. Iako informacija nije u potpunosti proverena, veruje se da je car znao da je njegova žena u detinjstvu obožavala jaje koje se otvaralo poput babuški, a koje je imala njena tetka, princeza Vilhelmina od Danske.
Tog Uskrsa on želeo da je obraduje takvim jedinstvenim poklonim – samo dosta raskošnijim.
Car je angažovao dvorskog draguljara Karla Faberžea da za nju napravi najdragocenije ukrašeno jaje do tad. Faberže je napravio jaje sa opnom od belog porecelana. Unutra je bilo smešteno zlatno žumace, a u njemu zlatna kokoška – po kojoj je ovo prvo jaje i dobilo ime – KOKOŠKA. Međutim, to nije bio kraj iznenađenjima. Pogađate? I kokoška se otvarala, a u njoj se krila minijaturna dijamantska kruna sa rubinom (poslednja dva elementa su izgubljena).
A koliko se carskom paru jaje dopalo, govori činjenica da je car nastavio da poručuje po jedno svake godine, kao poklon svojoj ženi, za Uskrs.
Ono što je posebno kod ovih jaja, osim što ih je poklanjao ruski car, je i to da su sva jaja napravljena od skupocenih metala kao što su zlato i srebro, a na kraju su ukrašavana draguljima, rubinima, dijamantima i safirima. Svako jaje predstavljalo je priču za sebe.
U periodu od 1885. do 1917. godine juvelir Karl Petar Faberže napravio je oko 50 neverovatnih jaja.
Faberže je svojim radom započeo novu eru u umetnosti izrade nakita, a za svoj rad car i carica dodelili su mu zlatnu medalju.
Šta se nalazi unutar Faberžeovih jaja?
Svako jaje sadržalo je u sebi zanimljiva iznenađenja kao što su muzička kutija, labud, transibirska železnica, paun sa repom od dragulja, minijaturni porodični dvorac, srce, pupoljci, kočija medaljon, konjanik i razne druge simbole.
Jaje sa vozom unutra predstavljalo je tek završenu transibirsku železnicu. Faberže je napravio mali ključ pomoću koga bi lokomotiva pokrenula svojih 5 vagona sa prozorima od kristala. Išao je do najsitnijih detalja, te je unutar voza bilo ugravirano ,,Toalet za dame”, ,,Zabranjeno pušenje”…
Faberže je inspiraciju za svoj rad pronalazio u umetničkim delima i važnim momentima iz istorije carske porodice. Штандарт 1909 napravljena je za cara Nikolaja II koje je on poklonio svojoj ženi. Napravljeno je prozirno od kamenih kristala u vodoravnom položaju sa zlatnom trakom i listovima zelenog emajla i malim dijamantima koji odvajaju gornju i donju polovinu jajeta.
Faberžeova jaja
Штандарт 1909
Jahta je bila bogato ukrašena mahagonijem i kristalnim ukrasima. Čak je imala i štalu u kojoj se nalazila krava kako bi se deci obezbedilo uvek sveže mleko. Napravljena je po nalogu cara Aleksandra III.
Штандарт 1909 jedno je od jajeta koje nikada nije napustilo Rusiju i nalazi se u Kremlju.
Штандарт 1909
Faberžeova jaja: umetnost minijature
Prvo jaje car je poklonio svojoj ženi na Uskrs 1885. godine. Na prvi pogled bilo je jednostavno, međutim kada bi se otvorilo, nastajala je magija. Unutar belog emajliranog jajeta nalazilo se žumance od zlata koje je u sebi krilo zlatnu koku, a ona dijamntsku krunu i privezak od rubina.
Carica je bila oduševljena nesvakidašnjim poklonom kao i do tada neviđenom idejom juvelira. To je bio momenat kada nastaje istorija Faberžeovih jaja.
Nakon toga dijamantska jaja postaju tradicija u carskoj porodici, a car Aleksandar III svaki Uskrs poklanja po jedno carici Mariji.
Nakon smrti cara Aleksandra III, njegov sin Nikolaj II, nastavlja da neguje tradiciju, te je darivao Faberžeovo jaje majci i svojoj supruzi.
Faberžeova jaja – Labud
Jaje pod nazivom ,,Petar Veliki” napravljeno je 1903. i predstavljeno je u slavu 200 godina od nastanka Sankt Peterburga. Oslikano je pažljivo različitim simbolima. Sa prednje strane oslikan je Sankt Peterburg i Zimska palata, tadašnja kraljevska rezidencija, dok je sa druge strane oslikan Sank Peterburg po osnivanju i godina 1703.
Petar Veliki 1903.
Iznenađenje u jajetu ovaj put je bio Petar Veliki na konju, koji se smatra osnivačem Sankt Peterburga na Nevi. Ruska legenda kaže da neprijatelj nikad neće zauzeti Sank Peterburg dok bronzani konjanik stoji u centru grada. Febriže je iskoristio motive istorije i legende te tako stvorio jedno od najlepših umetničkih dela.
Jaje Petar Veliki prodato je 1930. američkom bilioneru Armand Hameru. Danas se nalazi u muzeju u Virdžiniji u Americi.
Faberžeova jaja
Faberžeova jaja: gde su danas?
Nakon tragične propasti Romanova, tokom Februarske revolucije, Faberžeova jaja su odneta iz palate i sakrivena u odajama Moskovskog Kremlja. Staljin je prodao čak 14 Faberžeovih jaja, zbog navodnog manjka finansijskih sredstava.
Veruje se da postoji oko 70 Faberžeovih jaja, a do današnjih dana veruje se da ih je preživelo 57. Od 50 jaja iz Carske kolekcije, danas je poznata sudbina 46 jajeta, koja se čuvaju u muzejima, a neka su deo privatnih kolekcija.
Do danas najveća misterija izgubljenih svetskih blaga ostaju ostala Faberžeova uskršnja jaja koja čekaju da budu pronađena.
Faberžeova jaja
Zanimljiva priča u vezi sa pronalaskom jednog Faberžeovog jajeta je ona iz 2015. godine kada je trgovac otpadom na buvljaku pronašao jedno jaje i platio ga 14000 dolara. Kako je hteo da ga razloži i proda u delove, primetio je na satu koji se krio unutra ugraviran natpis Vacheron Constantin. Intrigiran otkrićem potražio je informacije na internetu.
Faberžeova jaja: Gatčinski dvorac, 1901.
Ispostavilo se da je reč o trećem carskom jajetu, a procenom je utvrđeno da je njegova vrednost neverovatnih 33 miliona američkih dolara.
Da li se pravilno kaže Vaskrs ili Uskrs?
Ako ste u dilemi kako treba pravilno jedni drugima da čestitamo, treba da znate da je to zbog raznih uticaja kulturnih i vremenskih tradicija, u kojima smo se nalazili. Tako danas imamo Uskrs – srpsko narodno, Vaskrs – staro srpsko književno i crkveno i Voskresenije današnje srpsko crkveno.
Prema današnjem opšteprihvaćenom rečniku matice srpske, najpravilnije bi bilo reći: “Hristos vaskrse”! Pored toga ispravno je i “Hristos voskrese”.
Izvorni oblici reči kao što su Vaskrs, Vaskrsenije, Vaskrsnuti, Vaskrse potiču iz starog srpkog crkvenog i književnog jezika. Ove reči u prevodu označavaju uskrsnuće, odnosno ustajanje iz mrtvih i ponovno oživljavanje.
Takozvani srpskoslovenski jezik, odnosno srpska redakcija staroslovenskog jezika, nastala je u vreme kada su Srbi primili slovensko bogosluženje i slovensku pismenost, tokom X veka. Od tada pa do prvih decenija XV veka, Srbi su pomenute reči izgovarali sa poluglasnikom iza početnog “V”, a od XV veka pa nadalje izgovaraju ih sa “A”. Dakle to je reč Vaskrs.
Negde od sredine XVIII veka do danas ruskoslovenski jezik se upotrebljava u Srpskoj pravoslavnoj crkvi kao zvaničan crkveni jezik. U tom crkvenom jeziku reči o kojima govorimo izgovaraju se na ruski način, sa “O” u prvom slogu, Voskresenije, Voskresnuti, Voskrese.
Reč Uskrs pripada srpskom narodnom jeziku, u kojem je u veoma davno vreme početno “U” dobijeno od starog početnog “V”.
Tako da je potpuno ispravno i u duhu našeg srpskog jezika i pravoslavlja čestitati i Usrks, kao i Vaskrs. Dakle, u susret prazniku – srećan Uskrs, uz pozdrav: “Hristos Vaskrse”!
Carska jaja kod kuće?
Da li možete napravit carska jaja kod kuće? Da, čak i lepša, nije sve u zlatu i dijamantima.