Pica je nastala kao jelo za siromašne. Pre nekoliko vekova, siromašni ljudi nisu imali pristup svim namirnicama i finim jelima kao bogati ljudi. Uglavnom su se zadovoljavali onim što je bilo dostupno. Od nekoliko namirnica koje su imali, razvijali su jela koja su mogla da im pruže neki utisak raskošnog i ukusnog jela. Jedno od takvih jela je pica.
Pica je nastala u Italiji. Siromišni ljudi su se morali snalaziti sa onim što su imali, tako da su izmislili način da iskoriste sve sastojke koje su bili u mogućnosti da dobiju. Prvo, narendali su ostatke i komadiće sira i ostatke kobasica i mesa na što tanje komadiće i kolutove da bi se sir i meso mogli razviti preko testa. A podloga, koja je bila izrađen od brašna i vode, razvijali su u što tanje testo da bi pica jeftinija sa stanovišta materijala. Preko toga bi dodali tanke komade masline i malo origana koga je bilo oko kuće. Pica bi bila, obično pečena u peći. Međutim, pokazalo se da je “stvar” vrlo ukusna i “adiktivna”. Kasnije kad je stigao paradajz iz Amerike dogodio se sinergistički klik sa origanom i kečapom.
Pica im je davala utisak da jedu nešto ukusno i hranjivo, iako su se morali zadovoljiti sa malo sastojaka. Za razliku od bogatih ljudi, koji su se mogli pohvaliti sa velikim komadima mesa i sira, siromašni ljudi su morali da razvuku svoje namirnice u što tanjim slojevima da bi dobili svoje jelo. Tako je pica pica nastala kao jelo za siromašne.
Kako je vreme prolazilo, društvo je napredovalo i pica je postala poznata po svojoj ukusnoj i jedinstvenoj prepoznatljivosti, tako da se danas može naći u mnogim restoranima i domovima širom sveta. Iako je pica nastala iz siromaštva, ona je postala jelo koje uživaju ljudi iz svih društvenih sfera.
