Mama nas je napustila pre 7 godina. Otisla je tiho i necujno a za sobom ostavila mnogo toga. Bila je vredna, kreativna, obrazovana, vesta u mnogim stvarima (izmedju ostalog i u kuvanju) i sve to prenela na svoje kceri. Bila je pobornik znanja i nauke ali podrzavala i svaki oblik kreativnog izrazavanja. A sve je to nasledila od svoje majke, moje bake.Tako su za njom ostali mnogi rucni radovi, price (kako usmene tako i pisane) i razne sitnice. Iako krhkog zdravlja i cesto bolesljiva, uvek je zracila optimizmom i pozitivom. Ukratko, borac do kraja.
Medjutim, ono sto nas nekako uvek vezuje za nase mame i bake su zapravo kuvari koje su one brizno cuvale i koristile svakodnevno. Jedan takav je ostao i iza moje majke ne samo kao podsetnik na nju, vec i kao ‘spomenar’ na neka vremena kada su se recepti zapisivali rukom, kada su od silnog koriscenja na stranicama ostali tragovi prosutog testa, ulja ili fila cega, na zalost, u danasnjem svetu tehnologije, toga vise nema.
U maminom kuvaru je bilo svega i svacega: slanih jela i specijaliteta, slatkih (od torti, preko kremova do kolaca), saveta za ovo i ono, isecaka iz novina i opet su to bili raznorazni ilustrovani recepti, tajne uspesne zimnice itd.Ali ono po cemu cu ga se uvek secati i rado vracati je rukopis koji celom kuvaru daje svojevrstan pecat.💖
U spomen na jedno takvo i vreme i hrabre dame koje su obelezile moj zivot, resih da objavim i par slika koje ce ih na neki nacin ovekoveciti mada ce, svakako, one zauvek ostati najvise u mom secanju.
Radojka Radenkovic, rodjena Krivokapic (1932-2015)
