Svi govore o meditaciji. O njenim blagodatima, tišini uma, prisutnosti u trenutku. Kažu – sedneš, dišeš, sve se smiri. Ali šta ako ne možeš da sedneš? Šta ako, dok pokušaš da zatvoriš oči, umesto tišine naiđe bujica misli, računi koje treba platiti, briga šta će biti kada stigne penzija, taj neki nejasni strah koji ne znaš ni da imenuješ? A onda otvoriš oči i setiš se – u radnji su cene skočile, na ulici su protesti, svet bruji, a ti pokušavaš da pronađeš mir.
Moj terapeut kaže da je sve to normalno. „Misli nisu neprijatelj, one su samo oblaci na nebu“, ponavlja mi, a ja klimam glavom i mislim – kako to može biti istina kada mi oblaci prete kišom? Kaže mi da ne treba da ih zaustavljam, samo da ih posmatram. Ali kako da ih posmatram kada su glasne, uporne, kada u njima vidim godine koje prolaze, snove koje nisam stigla da ostvarim?
Probala sam da sedim na jastuku, kao u onim uputstvima sa interneta. Prava kičma, ruke na kolenima, duboki udah. Ali negde između drugog i trećeg daha, setim se nečega što me zaboli. Pa onda još nečega. Onda me obuzme osećaj da možda sve ovo nema smisla, da bih mogla umesto toga da skuvam kafu, pogledam kroz prozor, pustim neku staru pesmu.
I možda je baš u tome trik? Možda nije poenta u tome da pobedim misli, nego da ih pustim da prođu, kao što vetar njiše grane. Možda je rešenje u jednostavnosti – u tome da osluškujem kako diše drveće, kako reka teče, kako cvrčci pevaju, bez potrebe da nešto popravljam. Priroda ne razmišlja o prošlosti ni o budućnosti. Priroda samo jeste. Možda je to meditacija? Možda je dovoljno samo sedeti u bašti, nasloniti se na drvo, disati zajedno sa svetom i znati da smo tu gde treba da budemo.
Moj terapeut bi bio ponosan na mene. Ili bi mi barem rekao da nastavim da dišem. Pa eto, dišem. I onda, kada se sve malo smiri, shvatim da sam ogladnela. Možda je sledeći korak jednostavan – pripremiti obrok. Uzeti povrće, oljuštiti krompir, pustiti da zamiriše nešto domaće. U svakom mešanju varjačom, u svakom mirisu, u svakom zalogaju, možda se krije još jedan trenutak prisutnosti. Možda meditacija nije samo disanje. Možda je i kuvanje.
