Ipak, ne bi trebalo izvoditi zaključak da su crvena vina bogatija gvožđem, nego samo da je procenat gvožđa u njima vrlo varijabilan. Najbolji primer za to je žilavka, vino koje, u zavisnosti od lokalitetu, sadrži najmanje (W6: 0,58 mg/L), ali i najviše (W5: 4,8 mg/L) gvožđa od svih analiziranih vina.
Slika u tekstu je etiketa:
Parker’s Beef, Iron & Wine bio je tonik popularan početkom 20. veka, oglašavan kao lek za jačanje organizma. Sadržao je:
- Goveđi ekstrakt – izvor proteina i hranljivih materija
- Gvožđe – za lečenje anemije i poboljšanje krvi
- Vino – često korišćeno u medicinskim tonicima tog doba kao konzervans i sredstvo za poboljšanje apetita
Ovi tonici su se prodavali kao „zdravstveni napici“ pre nego što su zakoni o lekovima postali stroži. Etiketa iz 1906. godine je zanimljiva jer se te godine u SAD-u pojavio Pure Food and Drug Act, zakon koji je regulisao sastav i oglašavanje lekova. Moguće je da je etiketa iz perioda pre nego što su takvi proizvodi morali da ispune strože standarde.
Koliko gvožđe iz vina koristi zdravlju?
Dnevne potrebe zdravog odraslog muškarca za gvožđem su 10 mg, a žene 15 mg (u trudnoći, međutim, i 30 mg). Iz toga sledi jednostavan zaključak: popijemo li posle ručka čašu crvenog ili belog vina, unećemo najviše miligram gvožđa, a to čini 10 odsto dnevnih potreba za tim esencijalnim elementom, kod žena još manje.
Ali, kada bismo hteli sve potrebe za gvožđem da namirimo vinom, trebalo dnevno da popijemo, u zavisnosti od vrste, između tri i 20 litara, a to nam sigurno nijedan lekar ne bi preporučio, ma koliko anmični bili.
Ipak, nije sve tako jednostavno je ne dospeva svo gvožđe koje smu uneli hranom do krvi. Dospeva samo 10 odsto iz biljne i 20 odsto iz hrane životinjskog porekla. Dnevne potrebe za gvožđem nisu, dakle, 10-15 mg nego deset puta manje – 1-1,5 mg. Mnogo zavisi i od probave jer gvožđe treba iz stanja Fe3+, u kojem se nalazi u hrani, prevesti u stanje Fe2+. Apsorpciju gvožđa pomažu i materije koje se nalaze u hrani, koje s jonom Fe2+ grade kompleksne spojeve. Tim spojevima pripada i glukoza, pa su u Francuskoj zabeleženi slučajevi hroničnog otrovanja gvožđem zbog konzumacije velikih količina slatkog vina.
I šta na kraju reći? Možete vino da pijete ili ne, ono vas neće izlečiti od malokrvnosti, pa ako ste anemični, najbolje je da posetite lekara, koji će vam na osnovu analiza odrediti najbolji način ishrana i ako bude potrebno terapiju.
