Desi se, desi, ponekad, nekome češće, nekom ponekad. Meni ponekad, obično kad isprobavam neki novi recept, posebno ako je neki iz starog kuvara gde se podrazumevalo da znate kako se šta radilo ili da vi već znate kakvo testo treba da bude i koliko kvasca, soli i šećera se stavlja u testo, ili ako naiđete na neki od recepata: spojite sve navedene sastojke, zamesite i ispecite, a da li “to” treba da odstoji, da bude meko, tečno, tvrdo, da li se peče na 150 ili 200… Možda ja ponekad i previše detaljišem ali ja uvek zamislim mladu osobu koja je rešila da spremi nešto lepo i novo, a nema nikakvog iskustva i nikog pored sebe da joj kaže šta i kako treba već samo taj Iternet. Pa i meni, iskusnoj (mada je upitno šta je “iskusna” domaćica) ponekad nešto krene naopako. Eto, prošle godine, rešila da spremim “Fini rolat sa jagodama” za koji recept imam 30godina i isto toliko godina se spremam da ga spremim i piše “maslac u topao krem” ili tako nešto, a lepo meni moje iskustvo kaže da to ne može da se fino stegne pa Boga da zoveš, ali ajde, piše i u novinama i na Interenetu. I eto, rolat se raspao, završio stegnut u foliju u zamrzivaču, pojeo se, ukus je odličan, ali nije to to (ne znam koji maslac te gospođe koriste ali MOJ MASLAC ne može u vruć fil), i sledećeg dana lepo spremim rolat kako treba: SKROZ OHLADITI KREM pa dodati umućen maslac, i rolat savršen, savršen i za slikanje. I tako i napišem.
Pa moji eksperimenti: htela da napravim tortu sa piškotama i krem pudingom. Valjda je i krem puding (onaj što se ne kuva nego samo umuti) neki puding i naravno: nema pojma – klizi i rastura se, ali ukus savršen. Nema veze, može torta i iz činije da se jede. A i ja, isprobavam svašta, pa da može torta sa krem pudingom i ovi iz DrOetker dali bi bar jedan recept za tortu sa krem pudingom. Kolač i rolat doduše može, sa klasičnim patišpanjom, to sam probala.
Drugi moj eksperiment: htela sam pužiće sa bademima i čokoladom, od lisnatog testa. I umesto da lepo, pametno, otopim čokoladu i premažem testo, ja je narendam (tačnije sameljem u secku) i pospem. Naravno da je sve poispadalo kad sam probala da napravim pužiće. Skupim ja bademe i čokoladu na gomilu, premesim one trake od pužića i napravim paštetice od lisnatog testa. Po izgledu ni na šta nije ličilo (pomalo na paštetice), ali ukus savršen.
Elem, i tako rešim da napravim ja Krem palačinke. Recept iz Bazara, Bazarove svetske kuhinje – Mađarska, od pre 30 godina, deluje savršeno. Nemam kad da “brljam” po internetu da detaljno vidim za te palačinke, samo vidim da nema baš takvog recepta nego sve nešto sa šlagom i čokoladom i rešim da napravim. Prvo spremim nadev. Htela sam da ih spremim sa mlevenim bademima ali tek kad sam ono mleveno iz frižidera pomešala sa šećerom i limunovom korom i kad sam videla par orahovih ljuskica shvatila sam da sam uzela pogrešnu kesicu: orahe umesto badema. Nema veze, kaže može bademi, orasi ili lešnici. Spremim testo, razlijem prvu, kao i svaku palačinku (pa valjda sam do sad ispekla hiljade palačinki) i … ode u paramparčad: slepilo se, zgužvalo, rasturilo, nema ništa. Shvatim ja da treba da smanjim temperaturu i bolje podmažem tiganj. Druga je prošla bolje (peku se samo sa jedne strane): sastavila sam je iz tri dela. Pospem mešavinom i da razlijem treću ugledam na peći šerpicu sa otopljenim maslacem – zaboravila sam da ga stavim u testo. Dodam naknadno maslac, izmešam (naravno to već nije to, ali kod mene se ništa ne baca), promenim tiganj. Namučila sam se, nijedna palačinka nije bila cela, svaku sam sekla na 4 dela da je izvadim iz tiganja, ali tortu sam sklopila i bila je fenomenalna. Ali nije bila za slikanje. Posle par dana promuvam se opet malo po internetu i pronađem na jednom mestu da ih treba peći u baš dobro podmazanom tiganju i na nižoj temperaturi do čega sam ja došla na mnogo teži način – ličnim iskustvom.
Juče, posle 10 dana, spremila sam ih opet, natenane, sa bademima, fenomenalne su.
