Ne znam mnogo o istoriji caja i kulturama vezanih za isti. O tome sam samo slusala na nekim kanalima ili procitala par clanaka. Ni mi sami nismo ‘zemlja sa kulturom caja’, rekla bih. Pre smo ‘zemlja sa kulturom kafe’. Tako se valjda kaze. Naravno, cast izuzecima i ljudima koji u svoj svakodnevni ritual uvrscuju ispijanje cajeva.
Moje secanje i iskustvo sa cajevima je vezano za prehlade i gripove, i to iskljucivo caj od kamilice. Cak sam i tada odbijala da ga pijem. Brate mili, ukus mi ne odgovara. A tada, kada sam bila mala, nije se znalo bas toliko za razne druge vrste cajeva. Znaci, kamilica, hajducka trava….uf, ne mogu sad bas svih trava da se setim ali prosto mi nisu bili zanimljivi. Kafa je bila i ostala moj izbor.
Medjutim, u mnogim zemljama caj je kultno pice. I u Turskoj od koje smo nasledili kafu, caj je podjednako popularan. O azijskim zemljama i crnom i zelenom caju da i ne govorimo. Caj je za njih ono sto je za nas kafa.
Koliko sam ja upucena, a neka me neko ispravi, iz Azije i Indije je caj (chai) stigao u Englesku i postao njihov ‘signature drink’. Cuvena 5 o’clock ceremonija ispijanja caja i grickanja sendvica sa krastavcima da bi se ubila dosada od rucka do vecere. A zasto su ga englezi nazvali ‘tea’ je pitanje etimologije reci i jezika. Da ne davim sada.
U Aziji se caj pije klot, bez icega. U Evropi…hm…negde sa secerom, pa limunom, pa sa mlekom itd. I kada to predocite azijatima podicice obrve jer je za njih to neispravno. Osim toga, secer nije zdrav.😁
No, da se vratim na svoje iskustvo. Mene su cajevi prvi put privukli kada su se pojavile ove vocne verzije. I medju njima izdvajam caj od jabuke i cimeta. Mada jagoda i druge bobicaste varijante nisu za bacanje. Medjutim, pravo iznenadjenje je bilo kada mi je drugarica donela iz Engleske caj od djumbira i limunove trave. Kuku majko, nisam znala sta je dosta. Pokusavala sam kasnije da nadjem pandan tom caju u ovim nasim velikim marketima ali….jok…cist promasaj. Digoh ruke i pomirih se da ga vise nikada necu okusiti.
Ne lezi vraze, slucajno svratih u radnju zdrave hrane i ugledah nekakve kesice.
- Sta vam je ovo?
- Napitak. Lep. Djumbir i limunova trava. Pila sam ga cele zime.
Malo nepoverljiva resih da kupim jednu i ne pokajah se. Napokon nadjoh onaj moj lepi ‘ginger/lemongrass’ ukus koji mi je dah oduzeo i zalepio se za srce.
Ako volite ovakve kombinacije, a toplo preporucujem da probate, vas pogled na caj ce se promeniti ukoliko je bio slican mom.
Mojoj sreci nema kraja. Samo jedna sitnica mi je ulepsala dan. Nadam se da ce i vama. A ako ne, bar ova prica neka bude podsticaj.😃
