Svako od nas ima neko omiljeno jelo, neko je bilo omiljeno u nekom periodu života, neko je bilo i ostalo i dalje omiljeno.
Ja imam dva omiljena: jedno su krompirići sa pirinčem koje je spremala moja baba po majci, a drugo su krompirići sa mlekom i jajima koje sprema moja majka, a sada i ja ponekad.
Moja baba nije bila bogzna kakva kuvarica, tačnije jedino što je ona spremala, a da sam ja smatrala jestivim, su neki starinski suvi kolači, obični uštipci (mleko, jaja, brašno, malo praška za pecivo) koje je baba posipala isključivo kristal šećerom jer je prah šećer za nju bio skup i luksuz, i KROMPIRIĆI SA PIRINČEM.
Krompirići sa pirinčem su jednostavno jelo. Potrebni su vam samo krompir, pirinač, ulje i so. Ne znam da li je stavljala začin. A kako ih je tačno spremala i u čemu je tajna zašto su bili tako ukusni: POJMA NEMAM. Baba je po prirodi bila škrtica i te krompiriće je uvek spremala od onih najsitnijih koje su u selu inače obično kuvali i mešali sa pomijama za svinje. Ali za moju babu bilo je šteta da se iskoriste na taj način i ona bi strpljivo ljuštila i sekla na tanke kolutiće te krompire jer je trebalo spremiti ručak za nas desetoro (baba, deda, ujakova i naša porodica). Posle bi ih pržila, dinstala, ko zna šta, u kom trenutku je dodavala pirinač, živ ili kuvan, ne znam, nalivala vodom i ostavljala na kraj šporeta da se lagano krčkaju – satima. A što se tiče ukusa: ZA MENE SU BILI FENOMENALNI. I niko drugi nije znao da ih spremi kao baba, ni moja majka koja je odlična kuvarica jer kuvanje nije učila od svoje majke nego od muža i drugih žena (komšinica i muževljevih rođakinja) posle udaje jer se vrlo mlada udala.
Baba je umrla pre više od deset godina, poslednjih godina već i ono malo što je znala da kuva nije mogla sama da skuva, a pravi recept za krompiriće sa pirinčem je otišao sa njom.
Jedini recept koji mogu da vam dam su drugi krompirići, sa mlekom i jajima, koje je sprema moja majka i koje smo tražili da nam sprema kad god bi nas pitala, jer nema ideju, šta ćemo za ručak.
