Taste Atlas objavio listu 68 najboljih jela iz Srbije

Petrovački kulen zauzima prvo mesto na listi najboljih jela, piće i namirnica iz Srbije koju je sastavio Taste Atlas (Tejst Atlas).

Kako prenosi Euronews Srbija, sajt, na kom se ocenjuju i restorani na gotovo svim svetskim destinacijama, Srbiju je trenutno smestio na dvadeseto mesto najboljih kuhinja sveta, ali pošto se glasanja za najbolja jela i gastronomije često organizuju, pozicija je varirala.

Iako pljeskavica važi za najpopularnije jelo iz Srbije, pošto ga je probao najveći broj glasača, najbolje ocene dobio je petrovački kulen, a slede ga komplet lepinja, leskovački domaći ajvar, klasičan ajvar, leskovački roštilj, pirotska peglana kobasica, pazarske mantije, futoški kupus, užička pršuta i miročki sir.

Prvih 10 mesta zauzimaju:

1. Petrovački kulen

2. Komplet lepinja

3. Leskovački roštilj

4. Pirotska peglana kobasica

5. Pazarske mantije

6. Užička pršuta

7. Miročki sir

8. Sarma

9. Pljeskavica

10. Burek sa sirom

Urnebes je na 16. mestu, perkelt na 18, a iza njega su gomboce na 19. mestu. Proja je na 30. mestu, sremska kobasica na 34, a čorbast pasulj na 37.

Celokupnu listu pogledajte OVDE.

1. Petrovački kulen

Petrovački kulen je tradicionalna srpska kobasica poreklom iz Bačkog Petrovca, otuda i naziv. Kobasica se pravi od svinjskog mesa, a jedini dodaci su ljuta paprika i so. Međutim, neki proizvođači i dalje koriste beli luk i kim u procesu proizvodnje. Za proizvodnju Petrovačkog kulena najčešće se koristi cela svinja, obično sa odnosom od 80% mesa do 20% zadnje masti. Ovaj mesni proizvod ima snažan slovački kulinarski uticaj jer su se u Petrovac doselili krajem 18. veka. Preporučljivo je poslužiti ovu začinjenu kobasicu isečenu i uparena sa domaćim hlebom i lokalnim sirom.

2. Komplet lepinja

Ova poslastica sastoji se od tradicionalnog somuna (lepinje) koji se preseče na pola, premaže gustom pavlakom (kajmakom) i preliven jajetom. Kombinacija je kratko pečena i treba je zaliti mešavinom toplih mesnih kapaka, koja je lokalno poznata kao pretop. Komplet se slobodno može prevesti kao i sve u njemu, i tradicionalno se vezuje za Užice i Zlatibor. Veruje se da je nastala negde pre Drugog svetskog rata, a ime je zvanično registrovao Dragan Lazić, sadašnji vlasnik pekare Kod Šuljage u Užicu.

3. Leskovački roštilj

Leskovački roštilj je tradicionalni način pečenja mesa koji se smatra najvišim oblikom roštiljarske umetnosti u Srbiji i šire. Poreklom iz Leskovca, smatra se da je tehnika, prema lokalnom verovanju, preneta sa Kavkaza preko Turske, Grčke i Makedonije pre više stotina godina. Iako tačna priprema mesa ostaje tajna poznata samo leskovačkim majstorima roštilja, opšte je poznato da se mlevena mešavina tradicionalno sastoji od goveđeg mesa koje se isecka, melje (prvo krupno, a zatim sitno), začini i ostavi da odstoji. najmanje 48 sati pre kuvanja.

4. Pirotska peglana kobasica

Pirotska peglana kobasica ili pirotska peglana kobasica se pravi od mesa starijih životinja poput ovaca, koza i magaraca. Često se koristi i goveđe meso, a dok odnos različitih vrsta mesa nikada nije bio striktno definisan, svinjetina se nikada ne koristi. Kobasica je aromatizovana kombinacijom različitih začina, a iako su tajna svakog pojedinačnog proizvođača, poznato je da se često koriste beli luk i mlevena paprika, jer ova kobasica treba da bude ljuta, ili bar blago ljutkasta.

5. Pazarske mantije

Pazarske mantije su srpsko jelo poreklom iz Novog Pazara. Ovo jelo po ukusu podsjeća na bosanski burek, ali je po obliku sasvim drugačije – oblikuje se u male kuglice koje se ređaju u tepsiju i peku zajedno. Testo se prvo razvuče, premaže puterom, a zatim puni mlevenom junećom, solju, biberom, lukom i malo ulja. Jednom napunjeno, testo se oblikuje u male loptice, ređaju u tepsiju, zatim peku, tradicionalno u starim pećima koje im daju svoj jedinstveni ukus i miris. Mantije su obično praćene jogurtom koji se prelije i jede dok su još vruće.

6. Užička pršuta

Užička pršuta je sorta pršute koja se tradicionalno priprema u Zlatiborskom planinskom okrugu, odnosno u opštinama Čajetina, Užice i Nova Varoš. Ovaj mesni specijalitet dobio je naziv užička pršuta jer se u Užicu prodavao uz mnoge druge regionalne proizvode tog vremena. Za pripremu ovog mesnog proizvoda mogu se koristiti goveđe, svinjsko i ovčije meso, iako je najtradicionalnije goveđe dimljeno meso, koje je u Srbiji poznato kao užička goveđa pršuta. Najfiniji komadići junećeg mesa iz delova buta, i donjeg dela leđa volova od 4 do 6 godina se soli, zatim dime suvim bukovim drvetom i suše na hladnom planinskom vazduhu.

7. Miročki sir

Blizak rođak popularnog halumija, Miročki sir je svež, punomasni sir od kravljeg mleka, mada se u smešu može dodati i ovčije i kozje mleko. Ima polutvrdu teksturu i blago sladak ukus. Sir se kratko kuva u sopstvenoj surutki, a zatim posoli i ostavi u salamuri dva dana. Sveži miročki sir se u prošlosti tretirao kao poslastica i ljudi su ga stavljali na štapiće i pekli na otvorenoj vatri. Kada se peče na roštilju, spoljašnjost postaje hrskava, dok unutrašnjost ostaje mekana, ali se ne istopi. Zbog masnog, intenzivnog ukusa treba ga kombinovati sa čeri paradajzom, smokvama, narom, medom i blago slatkim, visoko kiselim belim vinima.

8. Sarma

Jedna od osnovnih namirnica tradicionalne turske kuhinje, sarma se sastoji od punjenja koje je dobro okruženo lišćem ili lisnatim povrćem. Postoje brojne verzije ovog jela, ali mešavina obično kombinuje sastojke kao što su mleveno meso, pirinač ili bulgur, razno bilje, začini, crvena paprika, paprika, mleveni sumak ili paradajz sos, dok tipično zavijanje obično uključuje vinovu lozu, kupus ili lišće kiselog kupusa, ili različito lisnato povrće kao što su zelje i blitva. Imajući korene u Osmanskom carstvu, sarma se tradicionalno konzumira i na Balkanu, u zemljama srednje Evrope, Južnog Kavkaza i Bliskog istoka. Iako se u njoj obično uživa kao zasitan ručak ili večera (obično tokom zimske sezone), sarma se često priprema za posebne prilike i praznike.

9. Pljeskavica

Pljeskavica, srpsko nacionalno jelo poznato i kao srpski hamburger, je ravna okrugla pljeskavica od mlevenog junećeg, svinjskog i telećeg mesa, ili kombinacija ova tri, uz dodatak odabranih začina kao što su paprika, so i biber, a u nekim slučajevima i sitno mleveni luk i beli luk. To je jednostavno jelo koje je teško savladati, jer je odnos mesa i masti izuzetno važan u procesu pripreme. Ukusna i sočna, reč pljeskavica potiče od reči pljeskati, što znači pljeskati, jer je to pokret prilikom formiranja pljeskavica koje se zatim peku sa obe strane do dimno braon boje, sa tipičnim tragovima roštilja sa obe strane.

10. Burek sa sirom

Burek sa sirom je filo pecivo (kore) koje je okruglo ili namotano i punjeno mešavinom sira i jaja. Testo se pravi od brašna, soli i vode (a možda i malo ulja) i razvlači se u prozirne listove. Listovi filo testa se slažu u veliki pleh, a svaki list se poprska uljem ili uljem i mineralnom vodom i namaže filom od sira i jaja. Ipak, možda ste čuli da se burek može nazvati burekom samo ako je punjen mesom. Odnosno, ako živite u Bosni i Hercegovini, ali ne žive svi, niti je burek zaista bosanski – u stvari, ima tursko porijeklo. U Bosni se burek (sa mesom) i druge vrste sličnih pita kao što su sirnica (sir) i krumpiruša (krompir) obično motaju u kolut, dok Hrvati i Srbi imaju opušteniji pristup – burek može biti okrugao i isečen na četvrtine. , ili umotane u kolut – oba oblika su dobra, a oba se mogu nazvati burek sa sirom (naravno kada su punjeni sirom).

Facebook komentari
Klik da oceniš ovaj recept, objavu
[Total: 0 Prosek: 0]
Podeli nešto ukusno i lepo

Ovaj sajt koristi kolačiće kako bismo vam pružili bolje korisničko iskustvo. Nastavkom korišćenja sajta slažete se sa našom politikom kolačića.

Politika kolačića