Serotonin protiv dopamina – objašnjen od strane Dr. Robert Lustiga autora “Hakovanje (preuzimanje) američkog uma: ili nauka koja leži iza korporacija koje su preuzele naš mozak i telo.
Dopamin je neurotrasmiter koji uči. On je neurotransimter koji nas pozitivno stimuliše. Ovaj neurotransimter kaže: ovo je dobro želim više toga.
Seratonin radi suprotno. On kaže: ovo je prijatno, osećam se dobro. NE TREBA MI VIŠE OD TOGA. To su očigledno dve različite stvari. Ako ne znate ovu razliku, onda ste u suštini, osoba koja će nastaviti da pokušava da dobijete nagradu do mučnog nivoa.
Postoji i treća komponenta koju je neophodno razumeti u ovom sistemu a to je neurotransimter kortizol. To je hormon stresa. Kortizol je bitan za rad dela vašeg mozga odmah iza čela, između očiju a zove se prefrontalni korteks, Deo kore čeonog režnja velikog mozga. Ovaj deo mozga vas čuva da ne radite glupe stvari. Poput cvrčka iz bajke o Pinokiju. Ako vam je ovaj deo mozga nefunkcionalan, ne možete da vidite unapred, budućnost. Živite samo u momentu, u sadašnjem trenutuku. Praktično, disfunkcionalnost ovog dela mozga pretvara čoveka u guštera. Nije bitno šta se dešava u budućnosti, želim nagradu SADA. Ne postoji mogućnost da se kognitivno ograniči želja, osećaj za nagradom. Sve to omogućava da protok dopamina bude još brži. U krajnjem ishodu to dovodi smrti nervnih ćelija. Dakle, kombinacija kortizola i dopamina dovodi do zavisnosti. Nagrada je dobra. Nagrada plus stres nije. I tu se sada nalazimo svi: u hroničnom stresu. Ovaj hronični stres čini da želite nagradu zbog ovog gušterskog mozga, tj načina funkcionisanja. Sve je to postavka za zavisnost.
Sa druge strane, na seratonin isto utiče kortizol. Seratonin se veže za receptore da inhibira sledeći neuron. Problem je što je samosmanjujuća regulacija seratonina regulisana kortizolom. Dakle manje seratonina, manje receptora i to dovodi do depresije.
Zavisnost i depresija se dešavaju, jedna zahvaljujući dopaminu a druga nedostatkom seratonina.
Hronični stres tj kortizol je ono što leži iza ova dva problema; depresije i zavisnosti.
Postoji jedan sistem nagrađivanja i on je jako važan. Ako ne dobijate nagradu, vi nemate želju da izađete iz kreveta. Čekate u krevet da umrete, nesrećni. Morate imati nagradu, da bi ujutro ustali, otišli na posao, doneli platu, jeli, kuvali itd. Nagrada omogućuje vrsti (našoj ili životinjskoj) da preživi.
Ipak, nagrada i ispunjenost nisu ista stvar. Nagrada i zadovoljstvo su sinonimi. Sreća i ispunjenost su sinonimi. Ljudi u današnjem društvu su zbunjeni i mešaju ova dva koncepta: zadovoljstvo i sreću. Postoji 7 ključnih razlika izmešu ova dva koncepta i potrebno ih je razumeti da bi razumeli sebe i ovaj svet. Kako smo manipulisani od okoline i sistema. Zašto se osećamo jadno.
1. Zadovoljstvo je kratkotrajno, poput obroka. Sreća je dugotrajna, poput životnog veka, ako je ispunjen.
2. Zadovoljstvo je utrobno (visceralno). Imate taj osećaj u unutrašnjosti tela. Sreća je eterična, imate taj osećaj oko sebe i iznad sebe.
3. Zadovoljstvo je uzimanje. Poput dobitka u kazinu. Sreća je davanje, kao kad uradite nešto korisno za čovečanstvo.
4. Zadovoljstvo se postiže samstalno. Poput čokoladnog kolača. Sreća se postiže u društvenim grupama npr rođendasnkim žurkama.
5. Zadovoljstvo se može dosegnuti sa hem. supstancama; kokain, heroin itd. Sreća se ne postiže pomoću supstanci.
6. Ekstremnost postoji u zadovoljstvu, npr pomoću kokaina, heroina, nikotina, alkohola, šećera ili pomoću ponašanja npr šoping, kockanje, društvene mreže, kompjuterske i internet igre, pornografija. Sve su to nekakvi holici, alkoholičari, šopingholičari, čokoholičari. Ali ne postoji takav koncept za sreću, jer ne postoji termin previše srećan, zavistan od sreće.
7. I možda najvažnije za ovu našu priču. Zadovoljstvo je dopamin a sreća je seratonin.
Dakle dva neurotransmitera koji se jako razliku po destvu i mehanizmu. Dve vodiča, dva puta.
I dobro, šta sad, kažete?
Evo šta je bitno:
Dopamin je ekscitator (uzbuđivač) neurotransmiter. Dopamin se veže za recepton na nauronu i neuron biva ekscitiran (uzbuđen). Sledeći neuron biva ekscitiran. Postsinaptička neuro aktivacija. Tj preko veza neuroni prenose uzbuđenje na sledeći neuron. Da, neuroni vole da su uzbuđeni, vole da budu golicani. Ali neuroni ne vole da budu zgnjčeni i ratureni. Hronično prestimulisanje dovodi do smrti neurona. Razlog je taj što su neuroni toliko metabolički aktivni i zahtevni da ako se prenadraže oni umiru od iscrpljenosti.
Susedni post sinaptički neuron, sa receptor na sebi, ima sigurnosni mehanizam da ne bi bio preplavljen, preuzbuđen. Taj mehanizam smanjuje osetljivost dopaminskih receptora. Tako da, iako imate više dopamina smanjuje se broj receptora. To znači manje šanse da molekul nađe receptor. U prevodu, treba vam sve više da bi dobili sve manje. Ovaj fenomen zovemo tolerancija. Dopamin vodi ka toleranciji. Ravnodušnosti. A kada neuroni pošnu da izumiru to zovemo zavisnost, adikcija.
Sa druge strane seratonin je inhibotor. Ako inhibirate susedni neuron nema potrebe da smanjujete broj receptora. Jer neuron neće da se preuzbudi i izumre. Na postoji takva stvar kao što je predoziranje sa srećom. Ali postoji jedna stvar koja smanjuje seratonin a to je dopamin. Što više zadovoljstva tražite to ćete biti više nesretniji.
Ako ne znate razliku između nagrade i ispunjenosti, između zadovoljstva i sreće možet upasti pod uticaj, npr reklama o Koka Koli gde sugerišu sreću i osmeh koju možete dobiti od ovog proizvoda. Milioni ljudi su obmanuti sa ovim.
Kuvanjem i obedima u društvu stimulišete seratonin
Obedovanjem u samoći stimulišete dopamin.
izvor
