Ljiljana Bogoeva- Sedlar je mozda druga zena u mom zivotu koja me je ‘navukla’ na knjigu i pisanu reč. Žena koja je svetsku knjizevnost, umetnost, istoriju i sta sve ne, drzala u malom prstu. Veciti borac za pravdu i istinu. Ni manje zene, ni veceg coveka. Secam se da je na predavanja dolazila sa hrpom knjiga koje je jedva nosila, video kasetama koje smo manicno gledali. Njena predavanja su trajala po 4 sata bez pauze i tokom tih sati nismo disali u zelji da upijemo sve ono sto je zelela da podeli sa nama.
Njen sin, koji je u to vreme bio klinac, je povremeno dolazio sa njom i sedeo sa nama na predavanjima, zaronjen u neki svoj svet. Danas je to vec odrastao covek, svetski poznat muzicar i kompozitor, docent na Fakultetu Umetnosti u Nisu. Verni pratilac i saradnik Nemanje Radulovica, Zeljka Joksimovica i mnogih drugih. Ponosni ‘vlasnik’ muzickog dela ‘Magbet’ (pisan u cast majci), ‘Idi vidi dedu’, i jedne nove stvarcice koja se nasla na njegovom novom albumu grupe Sale i Sedlari ‘Pasuljcina’.
Ko bi rekao da se kuhinja, i to nasa tradicionalna, i muzika mogu spojiti i skockati u jedan ovakav paket. Na prvo slusanje bi rekli da je parodija, sto mozda za neke i jeste. Ali na drugo ili trece, shvatite da je pesma zapravo tekstualno tuzna i odise setom svih onih koji su iz ovih ili onih razloga, a najvise trbuhom za kruhom, napustili svoju zemlju i domove. Muzika i Saletov glas daju dodatnu i sjajnu boju prici i verno prenose nostalgiju nasih ljudi tamo negde daleko.
Uostalom, kliknite na link, poslusajte i uverite se i sami.
Nada
13/02/2022
