Prema predanju, osim hrasta i tise, treće magično drvo naših predaka bio je dren . Ukoliko ga nije bilo blizu mesta gdje su podizali kuće, obavezno su ga sadili da porodici donese zdravlje i dugovečnost.
Žilavo i tvrdo drvo koristili su za pravljenje različitih predmeta i alata, a drenjine, zrele, crvene plodove, presne ili osušene, za ishranu.
Drenjine, inače, sazrijevaju od jula do sredine oktobra, što uglavnom zavisi od klime i nadmorske visine.
Obiluju vitaminom C (čak dvostruko više od pomorandže), taninima i pektinom, a sadrže i glioksalnu i organske kiseline, šećer i sluz.
Tanini i pektini povoljno deluju na sluzokožu želuca i creva, pa su drenjine odličan lek organa za varenje.
Od plodova, ali i od kore drena pripremaju se čajevi i drugi lekoviti preparati za lečenje grla, malokrvnosti, boginja, bolesti bubrega, dijareje, hemoroida, šećerne bolesti i za zacjeljivanje rana
