Nemci su razvejali mit: „Spanać nije toliko bogat gvožđem“
Nakon sprovođenja testa o količini gvožđa u spanaću, neko je pogrešno zabeležio da na 100 grama te vrste povrća ima 35 do 40 miligrama…
Spanać, lisnato zeleno povrće koje mnogi roditelji često teraju da jedu svoju decu, nije toliko bogat gvožđem kao što se ranije verovalo, tvrde nemački naučnici.
„To je jedna od najpoznatijih grešaka u ishrani“, kaže Helga Štrube iz Nemačkog udruženja nutricionista, a rezultat je „tipfelera“ iz 19. veka.
Posle sprovođenja testa o količini gvožđa u spanaću, neko je pogrešno zabeležio da ga u toj vrsti povrća ima 35 do 40 miligrama na svakih 100 grama.
“Tačna cifra je 3,5 do 4 miligrama”, kaže Strube. „A to nije dovoljno za mišiće poput Popajevog.
Takođe, gvožđe iz biljaka poput spanaća nije toliko upotrebljivo u telu kao gvožđe iz mesa.
Po pravilu, nijedna hrana ne može sama da stimuliše rast mišića, istakao je Strube.
Baš tih godina (1929.) stvoren je i lik mornara Popaja koji je deci spanać predstavio kao „eliksir” koji mu daje snagu (i „mišićnu masu”) da uradi mnoge herojske podvige. Iako se govori da su kreatori Popaja na umu imali visok sadržaj vitamina A kao „gorivo za snagu”, „u narodu” je zasluga za tu „snagu i masu” pripisana visokom sadržaju gvožđa.
Istina je da u svom sastavu spanać ima gvožđe, ali manje od soje, bundevinog semena, raži, smokve, suncokretovog semena, indijskog oraha. Da budemo još precizniji spanać ima isto gvožđa kao i krompir pečen u ljusci. Ironija…
Plus, u spanaću ima dosta oksalne kiseline i preveliko konzumiranje spanaća može dovesti do formiranja kamena u bubregu.
Eh, još jedna tragična vest, u spanaću ima malo gvožđa, ali je i to malo u nehem-obliku koji se sporo i slabije apsorbuje u našim crevima od hem-oblika, koji se nalazi u namirnicama životinjskog porekla, pre svega u crvenom mesu.
