Zdravo degustatori
Vin Mariani je bilo piće koje je nastalo 1860-ih i bilo je to vino veoma različito od svih ostalih.
Vin Mariani je obogaćeno listovima biljke eritroksilum i eritroksilem a to je naučni naziv tropski grm poznatiji kao koka.
Vin Mariani stvorio je francuski hemičar Anđelo Marijani, njegove namere su bile jasne.
Ovaj naučnik je prvi put čuo za blagotvorna svojstva koke iz objavljenog rada italijanskog neurologa Paula Montekata.
Uveren da će listovi ove biljke revolucionisati svet medicine je odmah krenuo na posao, nakon verovatno etuzijastičnog eksperimetisanja i istraživanja.
Mariani je stvorio piće od bordo vina i koke a alkohol u vinu delovao je kao rastvarač koji je prirodno izvlačio kokain iz listova menjajući efekat na neurološki sistem onih koji su ga konzumirali.
Ubrzo je Anđelo Marijani počeo da prodaje svoje specijalno piće poznato kao Vin tonik Mariani van ma
Rianijeve reklame su tvrdile da će vratiti snagu, energiju i dobrobit svima onima koji ga konzumiraju.
Promovisan je kao lek za sve, od zubobolje do depresije, van Mariani je bio toliko uspešan da je inspirisao i stvaranje koka-kole, ovo bezalkoholno piće kreirao je 1886.
Farmaceut Džon Pemberton u Atlanti u Sjedinjenim Američkim Državama, ovaj proizvod je prvobitno nazvan Pembertonov francuski vinski koktel, a ironično da je tačno iste godine Atlanta glasala za zakon o zabrani alkohola.
Pemberton je odgovorio zamenom vina u svom piću sa šećerom za bezalkoholnu verziju, takođe ironično, a niko nije prigovarao aktivnom sastojku koki u piću koje je ostalo ključna komponenta koka-kole sve do 20. veka.
Međutim van Marijani je napravio odjek među piscima kao što su Juli Verne, Aleksandar Dumas i Arthur Konan Dojl koji su ga pili za inspiraciju. Pronalazač Tomas Edison pio ga je zato što mu je pomogao da radi više. Francuski premijer u to vreme Jul Mil redovno je uživao u Vin Marijaniju uprkos činjenici da je bio konzervativan i da je imao veoma čvrste stavove protiv konzumiranja alkohola.
Možda je najveće iznenađenje bilo to što su dvojica Van Marianijevih najvećih obožavatelja bili vođe katoličke crkve, prvi koji je to pio bio je papa Pije VII, ali najvatreniji obožavalac Vin Marianija bio je njegov naslednik papa Leo 13. Očigledno papa Leo je uvek nosio flašu punu Vin Marianija sakrivenu u svojim haljinama, ali nemojte misliti da je krio. Svoje oduševljenje omiljenim vinom Vin Marianija je tako fanatično podržavao papa Leo da se čak pojavio na reklami da ga promoviše. On je bukvalno bio papa poster za kokainsko vino. Ne samo to već je pozvao Anđela Marianija u Vatikan gde mu je dodeljena zlatna medalja
Eto, ispostavilo se da niko nije nepogrešiv
Ako nas ova priča nas uči bilo čemu, ovo vino je prirodan proizvod, i po svojoj prirodi apsolutno savršeno, nisu potrebna hemijska poboljšanja, pa zapamtite da degustatori piju pravo vino.
Priča o Vin Marijaniju i Koka Koli
Verovatno većina ljudi na svetu zna priču o najpopularnijem gaziranom – bezalkoholnom piću na svetu, koka-koli, koja je u svojim počecima imala doze kokaina – sve dok taj sastojak nije uklonjen 1903. godine.
Međutim, priča koju malo ljudi zna je da Coca-Cola zapravo vuče korene iz alkoholnog pića koje se zasnivalo na vinu i kokainu.
Bordo vino je tačnije kombinacija toksičnog pića Coca Vine, koje se konzumiralo u drugoj polovini 19. veka.
To je piće koje su svi pili.
Čak je i papa tada pio to piće, a drogom natrpan koktel je kasnije morao da se „čisti” pola veka, da bi postao najprepoznatljiviji brend na svetu.
Coca Vine je nastalo 1863. godine u Parizu. Izmislio ga je Anđelo Marijani, Francuz sa Korzike, koji je tako stvorio brend Vin Marijani.
Kombinacija listova koke iz Perua i vina iz Bordoa postala je senzacija preko noći.
Marketinška kampanja u Evropi i SAD tvrdila je da ovo piće leči melanholiju, vraća snagu, energiju i vitalnost.
Omiljeno piće bogatih i slavnih
U suštini, nije tako daleko od istine. Naime, hemijski proizvod kokaina i alkohola proizvodi osećaj euforije koji traje mnogo duže nego kada je čovek samo pod dejstvom kokaina.
Alkohol ometa napore tela da eliminiše kokain iz sebe tako što cirkuliše u krvotoku i tako postaje katalizator droge.
Tada se u organizmu formira kokaetilen, koji se u organizmu zadržava tri puta duže od samog kokaina, a nivo intoksikacije se povećava za 30 odsto.
Vin Marijani je tih godina bio omiljeno piće poznatih ličnosti. Tomas Edison, Žil Vern, Sara Bernhard, Uliks S. Grant, papa, pa čak i kraljica Viktorija pili su Marijanijevo piće.
Fejsbuk
Papa Lav KSIII je lično zatražio da njegovo lice bude na brendu vina Marijani, a Vatikan mu je dodelio zlatnu medalju za njegovo otkrovenje.
U marketinškoj kampanji, Marijani je samo uzeo nekoliko izjava poznatih ličnosti koje su pile njegovo piće, i to je bio hit. Upravo je prepisao svoj hit iz Mandarin Oriental, hotelske grupe koja se reklamira na isti način.
Njegovo je bilo da štampa pamflete sa fotografijama poznatih ličnosti, a mogao je da broji gotovinu – do mile volje.
Najnovija studija iz 2016. kaže da ljudi koji zajedno koriste alkohol i kokain često na kraju piju 50 odsto više od ostatka stanovništva. Takođe, njihove „seanse” konzumiranja alkohola sa kokainom mogu trajati duže od 12 sati.
Kada se sve uzme u obzir, Coca Vine i njegova popularnost kroz istoriju (pre nego što je postala Coca-Cola) je možda razlog zašto je uvedena zabrana?
S druge strane, mnogi su želeli da kopiraju Marijanijev uspeh, uz neke dodatke receptu koji je bio javan.
Godine 1880. farmaceut iz Džordžije Džon Pemberton razvio je američku verziju zasnovanu na Marijaninom receptu.
Pemberton ga je nazvao French Vine Coca. Kada je prohibicija stupila na snagu, Pemberton je ponovo pomešao sastojke, stvarajući bezalkoholno piće koje je nazvao Coca-Cola.
Paralelno, pravio je francusku vinsku koku, sve do svoje smrti 1888. Pemberton je tada bio poznat kao zavisnik od morfijuma, na koji je postao zavisnik nakon što je ranjen u građanskom ratu u SAD.
Svoj plagijat vinske koke prodao je visokoj klasi intelektualaca, naučnika i pisaca i predstavio im je kao „najdivniji stimulans polnih organa“.
Zašto?
Pošto je Pemberton bio farmaceut i hemičar, dodavao je male količine leka za impotenciju, kofeina i sličnih hemikalija koje su kasnije završile u Koka-Koli.
Ioutube/Printscreen
U međuvremenu, u SAD je postojao sve veći strah od kokaina u pićima koja se toče u barovima. Vin Marijani je nastavio proizvodnju, dok je Pemberton u SAD nastavio da radi na formuli koja bi uklonila alkohol iz pića, čija je popularnost vrtoglavo rasla.
Kokain je uklonjen iz Coca-Cole 1903. godine, zvanično ukinut 1914. godine, dok je projekat kokainizovanog koktela Vin Marijanija zauvek propao.
Koka-kola je postala najpopularnije piće na svetu, a do danas poriču da su ikada koristili kokain u svojoj mešavini.
Ostalo je (valjda) istorija.
