Vec neko vreme radim i saradjujem sa Japancima, na moje veliko zadovoljstvo, i kroz tu saradnju sam naucila po nesto o njima, Japanu, njihovoj kulturi i kuhinji. S obzirom na ogranicenost prostora za pisanje, ovu pricu cu podeliti u nekoliko delova. Prvi, uvodni, kako bi stekli barem osnovnu sliku o Japanu a drugi, nesto o njihovoj kuhinji.Japan nikada, na zalost, nisam posetila ali kroz virtuelnu saradnju imam utisak da sam u njoj zivela.
Osnovne geopoliticke i opste informacije o ovoj zemlji mozete naci svuda na internetu. Ono sto su nas svojevremeno ucili u skoli a sto je sturo, je da je glavni grad Tokio, da je to zemlja ostrva poznata po zemljotresima, cunamijima i tajfunima(na zalost). A istorijski gledano, bivsi saveznici Nemacke u II Svetskom ratu (o cemu nerado pricaju) i zemlja velike nuklearne tragedije u Hirosimi i Nagasakiju. Ne secam se da su nas nasi profesori ucili necemu van toga. A mozda sam i zaboravila. Davno je to bilo pa neka mi moji profesori oproste.
Medjutim, Japan je mnogo vise od samih geografskih i istorijskih cinjenica a o ovoj, nama egzoticnoj zemlji, sam naucila kroz razgovor sa obicnim ljudima. Ljudima koji zive nekim prosecnim zivotima, imaju svoje hobije i interese, zive u raznim delovima Japana i ispunjavaju svoje zivote razlicitim sadrzajima.
Kada govorimo o samim ljudima, ja u zivotu nisam srela kulturnije, vaspitanije i ljubaznije ljude. Naravno da ima izuzetaka ali to je zaista manjina. Prosecni Japanac (namerno veliko J jer to i zasluzuju) vam nikada nece uputiti ruznu rec, prekorni pogled ili biti neprijatan u komunikaciji. Tu vrstu vaspitanja oni uce od malih nogu i to prateci takozvani ‘wa’ koncept. Ovaj princip se zasniva na zivotu u harmoniji. Znaci, ‘ne treba i moja moralna obaveza nije da mislim i zivim samo za sebe, vec i za druge i da imam postovanje prema svemu sto me okruzuje’. Tako recimo tokom zadnje dve godine, od kako je pocela pandemija, svaki Japanac nosi masku i prati uputstva strucnjaka jer time stiti ne samo sebe nego i druge. To je verovatno i jedan od razloga sto Japan tokom pandemije nije imao velike oscilacije u broju zarazenih za razliku od drugih zapadnih zemalja. Znaci, vrlo su disciplinovani.
Japan je zemlja suprotnosti. Sa jedne strane imate veliku, tehnicki, tehnoloski i ekonomski razvijenu zemlju, a sa druge jednu krajnje tradicionalnu. Kada govorimo o ovom prvom aspektu, ne samo da svaka kuca ima najneophodnije savremene aparate vec cete i u restoranima pa i drugim mestima, na primer, biti docekani od strane neke Alex AI domacice. Njima to nije nista strano, dapace. O meni tako nedostiznoj ‘Rumbi’ i da ne govorimo (robot-usisivac). Prosto, skoro svaka kuca ga ima. Medjutim, sto se tice ovog drugog aspekta, stvari su sasvim drugacije postavljene. Onog trenutka kada se zena uda, postaje domacica (u vecini slucajeva) koja brine o deci i domacinstvu a muskarac je taj koji zaradjuje ‘za hleb’. Zato nije ni cudo sto rade po 10 ili 12 sati mada im se taj rad ne naplacuje vec se ocekuje od njih da budu posveceni i lojalni firmi. Ovo je filozofija koja se, po mom saznanju, plasirala stanovnistvu nakon II Svetskog rata kako bi zemlju sto pre izvukli iz ekonomske krize. Imajuci to u vidu, ne cudi cinjenica da su Japanci i dan, danas vrlo stedljivi, vredni i radni. A perfekcionizam u radu, u stvari u svemu, je njihov ‘alter ego’.
Japan je zemlja u kojoj nema vladajuce religije. Postoje Sintuizam (mnogobostvo) i Budizam. I kada ih pitate da li su religiozni i da li veruju u neke od ove dve stvari, objasnice vam da su u velikom broju ateisti a da su Sintuizam i Budizam samo ucenja na kojima baziraju svoju kulturu. Da ne gresim dusu, ima i onih koji su izabrali da budu hriscani i s hodno tome izucavaju Bibliju i veruju u zagrobni zivot. Ali velikom broju njih, zagrobni zivot nije prihvatljiv kao ideja jer prosto nije naucno dokazan.
Ovo nas dovodi do sledece teme a to je racio. Japanci pokazuju i imaju tendenciju da sve predstave i objasne logicki. Zato je ponekad potrebno malo vise strpljenja da im objasnite zasto u nekim drugim zemljama i kulturama neke stvari drugacije funkcionisu. Jedna od njih je i pitanje ocuvanje okoline. Japan i njegovi stanovnici (sad sam se setila Japanca iz ‘Tesne koze’) jako vode racuna o svojoj okolini. Kod njih se zaista sve reciklira a priroda cuva. Recimo, kada su bile Olimpijske igre, sportistima je bilo iznenadjenje sto su morali da spavaju na krevetima od recikliranog materijala. Sa druge strane, u svim nacionalnim parkovima cete naci obavestenje gde i kako odloziti otpatke. Ako i nadjete neki papiric gde mu nije mesto, to nije bacio Japanac nego stranac-turista-posetilac. I tako dalje i tako blize.
Da se vratimo ljudima, za trenutak, jer jednu zemlju i njenu istoriju i kulturu ipak cine ljudi. Prosecan Japanac jako drzi do vaspitanja, kao sto rekoh, i obrazovanja. Skoro svi koje sam do sada imala prilike da upoznam, zna da svira barem po jedan instrument, redovni je clan i posetilac biblioteke, praktikuje neku fizicku aktivnost pa nije ni cudo sto zive i preko 100 godina. Prosecni vek je oko 90. Tokom zadnje 3 i po godine, koliko radim sa njima, imala sam prilike da upoznam veliki broj njih koji u poznim godinama voze bicikl redovno, idu u duge setnje ili trcanje. Upoznala sam jednu gospodju od nekih 70 i kusur godina ciji je duh nesalomiv. Barem dva puta nedeljno ide u teretanu da vezba iako je istu mrzi iz dna duse, putuje kadgod joj se ukaze prilika pa na ovu pandemiju gleda kao na svog najljyceg neprijatelja jer joj je dozivljaj uskracen. Voli da upoznaje druge ljude i kulture i necete verovati koliko zna o nasoj zemlji.
Osim ovih hobija, uzivaju u karaoke zabavama (Japan je zapravo zemlja odakle ovaj hobi i potice), izradi prelepih ikebana koje imaju svoja pravila i nemaju nikakve veze sa ikebanama kakve mi poznajemo, prelepim kimonima koje neke dame nose i dan danas, pogotovu u Kjotu. Inace, iako izgledaju jednostavno na slici, kimono je zaista komplikovano obuci pa se u tim prilikama zove zena specijalno skolovana za pomoc oko nanosenja slojeva i slojeva materijala. Kimono se nosi u specijalnim prilikama, poput vencanja, punoletstva mada i odlazak u prodavnicu nije stran. Ono sto je nesporno da je ovaj komad odece izuzetno lep, raskosan u svom koloritu i printovima a opet elegentan i delikatan na oko. Da ne zaboravimo kaligrafiju i umetnost lepog pisanja. Njihovi simboli i karakteri su zaista specificni pa nije cudo sto su od toga napravili umetnost. Kada smo kod umetnosti, slikarstvo im nije strano ali na njihovim slikama su vecinom naslikane priroda i njene lepote. Doduse u novije vreme, zahvaljujuci kamerama, fotografija postaje sve polularnija pa cete osim prirode naici i na portrete ili druge sadrzaje. Kao lingvista ne mogu a da ne spomenem jezik. U japanskom jeziku postoje tacno odredjena pravila kako cete se zahvaliti nekome u nekoj situaciji ili kako cete se obratiti sefu. Potom, struktura recenice je neobicna. Nece je zapoceti subjektom sto je opet slika i prilika njihove filozofije. Nece stavljati sebe ili nekog drugog u prvi plan, vec kvalitete. Subjekat dolazi na kraj recenice jer je skromnost vrlina.
Kada smo kod dress koda, da se osvrnem i na musku populaciju. Kako veliki deo vremena provode u svojim kancelarijama i na radnim mestima, ocekuje se da se s hodno tome i oblace. Znaci, teget odelo uglavnom, bela ili plava kosulja, odgovarajuce cipele i aktn tasna. Prilicno uniformno ali to je ipak deo poslovne kulture Japana.
Japanci su ostrvski narod i kao takav morali su i da se prilagode zivotu na ostrvu. Zato ne iznenadjuje sto su prilicno okrenuti sebi. Iako imaju veliku zelju da putuju i upoznaju druge zemlje i kulture, nije svima uvek to dostupno ili moguce pa se okrecu svojoj zemlji i onome sto imaju. U tom smislu, svaki Japanac redovno posecuje ‘onsen’ iliti njihovu banju sa vrelim izvorima prirodne vode. Ima ih, ne zna im se broj. To im je mesto uzivanja i opustanja uz casu vina i veceru nakon tople kupke. Medjutim, imajte na umu da, ako se ikada nadjete u ovoj zemlji i resite da posetite ‘onsen’, morate biti ‘kao od majke rodjeni’. Znaci, ni kupaci kostim. 😁 Druga zanimljivost su naravno njihovi cvetovi tresnje svakog proleca i cuveni ‘hanami’ obicaj i tradicija. Hanami je vrsta izleta ispod tresnjinog drveta. Medjutim, postoje pravila hanamija. Par dana unapred treba rezervisati odredjeno mesto ispod nekog drveta u parku, za odredjeni broj osoba, u odredjeno vreme (obicno subotom pre podne) i biti apsolutno tacan kada stizete (Japanci tesko prastaju kasnjenje) i napokon uzivati u prolecu i njegovim carima. Da li ce to biti uz neki razgovor, Murakamijevu ili Muratinu knjigu je licni izbor ali za koji god se odlucite, morati imati obzira prema ‘komsijama’ sa susednog hanamija i prirodi u kojoj uzivate. Dalje, Japan je izuzetno bezbedna zemlja. Ako vam se kojim slucajem desi da izgubite novcanik, naci cete ga u obliznjoj stanici policije.
Naravno, da nije sve savrseno u Japanu. Ima i on mracnih strana i nedostataka. O tome retko ko govori, sto je razumljivo, jer niko ne voli da govori mnogo o svojim nedostacima. Ali ono sto je karakteristicno i neosporno za ovu zemlju i narod, je da ce uciti na svojim greskama i iste ispravljati ma kako one bile strasne ili pogubne u nekom trenutku. Tako recimo mlade generacije pokusavaju da promene postojece okvire tradicije ili iskoce iz njih. Mlada zena danas stremi da gradi karijeru, muzevi pomazu svojim suprugama u kucnim poslovima a zajedno ucestvuju u vaspitanju dece, planiranju buducnost i ono sto ce ostaviti novim generacijama u amanet jer prosecni Japanac ne razmislja samo par meseci unapred, vec godinama.
Eto dragi moji, ovo bi bili neki moji kratki utisci o ovoj, nama dalekoj zemlji. Koliko sam uspela da vam prenesem i docaram duh ove zemlje, ne znam ali sam se barem potrudila. Mogla bih jos stosta da vam ispricam o ovoj neobicnoj zemlji, o mangama i anime filmovima, samurajima, nindzama, Edo periodu itd, i njenom narodu ali to iziskuje vise vremena i prostora. Ali u narednoj prici cu vam ispricati nesto o njihovoj kuhinji koja je i proistekla iz cele njihove filozofije, veze sa prirodom i zdravim i dugovecnim zivotom.
Do tada, ostajte mi zdravo i uzivajte u ovom prohladnom danu.
Arigato gozaimasu.
