Zašto nam treba 20 minuta da shvatimo da smo siti?
Naši osećaji gladi i sitosti u velikoj su meri kontrolisani hormonima, posebno grelinom, hormonom koji stimuliše apetit koji se proizvodi u crevima, i leptinom, hormonom koji suzbija apetit. Grelin varira dok jedemo, dok nivoi leptina ostaju prilično stabilni, a još neki hormoni, kao što su PYY i GLP-1 iz creva i insulin iz gušterače, takođe povećavaju osećaj sitosti nakon jela.
Mozak takođe reguliše glad na osnovu informacija iz nerava koji osećaju kada se želudac rasteže, kao i signala iz receptora ukusa i mirisa, kaže Nendi. “Kada ovi signali zajedno pokazuju da ste dovoljno jeli, mozak smanjuje vašu želju da dodatno jedete“, dodaje ona.
Kašnjenje od otprilike 20 minuta postoji zbog činjenice da je telu potrebno vremena da prilagodi proizvodnju hormona povezanih s glađu, a tim hormonima treba više vremena od nervnih impulsa da prenesu informacije u mozak. Električni signali iz gastrointestinalnog trakta putuju duž nerava munjevitom brzinom, dopirući do mozga gotovo trenutno.
Hormoni, s druge strane, putuju krvotokom. Osim toga, vreme koje je telu potrebno da generiše signale sitosti i pošalje ih mozgu također zavisi od vrste hrane koju jedete.
Hrana bogata vlaknima, poput voća, povrća i celih žitarica obično podstiče sitost, dok prerađena hrana s malo vlakana odlaže osećaj sitosti, ističe Nendi. To je zato što vlakna pomažu isključiti proizvodnju grelina, podstiču izlučivanje crevnih hormona koji suzbijaju apetit i vrše pritisak na želučane receptore istezanja.
Jedete li brzo ili sporo? I vaše prehrambene navike još su jedan faktor koji utiče na sitost nakon jela. Sporije jedenje daje telu više vremena da signalizira da ste siti, a obraćanje pažnje na hranu i uživanje u svakom zalogaju može vam pomoći da se bolje uskladite s tim signalima. Ovaj koncept je poznat kao svesno jedenje, kaže Nendi.
