Supa od luka

“When in Rome, do as Romans do!”, kazu Englezi. Elem, kada odete na neko putovanje u neku zemlju, jedna od stvari koju cete uraditi je da probate i lokalne specijalitete. Svaka zemlja sa dugom tradicijom ima ogroman broj takvih jela. Francuska, kao sto je svima poznato, nije izuzetak. Da li cete kupiti baget ili kroasane, probati kokosku u vinu, puzeve ili bujabez, ili pak sireve i fondu je zaista samo kap u moru. Ono cime sam ja licno bila iznenadjena su bili tartovi u Nici i supa od luka.
Secam se da je bila nedelja tog ranog jutra kada smo stigli u Nicu i nista jos uvek nije bilo otvoreno sem jedne poslasticare. Kako smo bili gladni, nije nam smetalo da za dorucak pojedemo nesto slatko. Izlog poslasticare je licio na izlog najlepse cvecare. Taj izbor proizvoda, aranzman, boje se izgleda mogu videti na mestima gde ljudi zaista vole to sto rade.
Bilo je tesko odluciti se sta kupiti u moru prelepih, mirisljavih kolacica. Ipak, oko mi je privukao jedan tart sa vocem. Nikada tako nesto nisam probala ali i nikada pre toga nisam bila toliko prijatno iznenadjena svezinom, simfonijom ukusa, teksturom i naravno ukusom. U obicno prhko testo su poredjani komadici voca raznih boja i preliveni nekom vrstom zelatina. Medjutim, ne bih rekla da je to bio klasican zelatin, nego nesto daleko bogatije i ukusnije. A sta je to bilo, nikada nisam saznala, jer veliki majstori kuhinje ne otkrivaju svoje tajne. Secam se samo da se vlasnik slasticare zadovoljno nasmejao kad je video moju reakciju. Tako da kada odete u Nicu, nemojte zaobici poslasticare.
Druga stvar koju sam probala je supa od luka. Uh, e to je vec posebna prica. Em supa, em obrok. Nista vam vise ne treba. Bogata ukusom, mirisom, sadrzajem a opet jednostavna za napraviti. Da ne bih ovde duzila, slobodno izguglajte kako se ova supa pravi. Vrlo je jednostavno a treba vam samo par sastojaka: luk, vino, bujon, tost i sir.
Po povratku kuci zadesim se ja u drustvu vrsnih domacica koje su kod mame svracale pre podne na kafu, partiju heklanja i razgovora, i krenem ti ja da im pricam o toj supi od luka. A one me belo gledaju i kazu:” Dete, pa i mi imamo supu od luka. Nisi morala da ides u Francusku da je probas.” Sah-mat. I poducise ti one mene a i moju mamu kako da je napravimi i to sada delim sa vama.

—   —-  —-   —-   —-   —-

Potrebno je:
– 2 vece glavice crnog luka, mladog luka ili praziluka
– 2,3 cena belog luka
– govedji ili povrcni bujon (kocka je sasvim ok)
– 100ml belig vina
– jedno jaje
– kasika brasna
– 200ml jogurta ili pavlake
– malo persuna, lorber, mesani zacin i biber

Priprema:

1. Na ulju, a jos bolje kazu na masti, isprziti na rebarca seckan luk i beli luk. Tokom przenja mu dodajte mesani zacin da pre omekne i lorber

2. Kad dobije staklastu boju, nalijte prvo belo vino pa kad ispari i bujon i ostavite da kuva

3. Za to vreme, jedno jaje dobro umutite viljuskom, dodajte dobru kasiku ili dve brasna (zavisno od kolicine koju pripremate) i kada to spojite i napravite kompaktu masu, ulijte jogurt.

4. Iz corbe koja se kuva, kutlacom zahvatite tecnosti, uspite u mesavinu jaja,brasna i jogurta (temperirajte jaja, jel’te), a potom sve prerucite u lonac u kom se kuva luk.

5. Supu zaciniti persunom i biberom.

—   —-   —   —-   —-   —-

Supu mozete sluziti kao predjelo, uz dodatak krutona ili cak i kao glavno jelo. U tom slucaju, kada przite luk, ubacite i na kockice isecene komadice belog mesa i ispratite recept do kraja. Sluzite uz neku neku osvezavajacu salatu. Voala et olala…rucak za nekih 20 minuta je spreman a ovim jelom mozete i prijatno iznenaditi goste na rucku.😉

Prijatan vam bilo i uzivajte!☺

NAPOMENA: Ovaj momenat sa belim vinom sam ukrala iz francuske kuhinje. Nema ga u originalnom srpskom receptu.😁