Turski krem sir

Nedelja je oduvek u nasoj porodici bio porodicni dan. Dan kada smo sestra i ja spavale do kasno a mama ustajala rano da na vreme spremi sve sto treba za nedeljni rucak ili dorucak.
U nasoj kuci se za nedeljni rucak uvek znalo: najcesce domaca pileca supa (najlepsa na svetu), piletina (przena, pohovana, pecena) i obavezno krompir. Uglavnom je to bio pire krompir jer smo ga svi podjednako voleli ali desavalo se da to bude peceni, kuvani ili restovani jer je nekad umesto piletine mama spremala jagnjecu supu ili rinflajs pa je adekvatno tome i tretirala krompir. Uz nedeljni, porodicni rucak obavezno neka salata u tatinoj reziji.
Za dorucak, sa druge strane, bilo je tu svega i svacega. Ili bi mama ustala bas rano i iznenadila nas pitom od domacih kora ili je to bilo nesto ekspresno tipa jaja, suhomesnato, malo sira, neko povrce i sl. Neretko je mama pravila i domaci hleb. Malo brasna, mlake vode, secera, soli, kvasca umuti sve to cas varjacom, ostavi da nadodje i stavi u pleh da se pece. A on posle supljikav, hrskav, mekan i svez. Nista joj nije bilo tesko i nikad se nije zalila. Sada kada se prisetim zaista smo bili neosetljivi. Celo pre podne bi provela u kuhinji a mi bi sedeli ispred televizora i gledali te jutarnji program, te crtace, te filmove….nije u redu. Trebalo se setiti i ponuditi mami pomoc pogotovu sto bi posle takvog prepodneva bila umorna. A nakon celojutarnje akcije, nakon rucka….sledilo je temeljno pranje sudova. Tada nije bilo masina za pranje, nego rucno. Posle rucka, kratka sijesta a onda bi se bacila na rucne radove. I dan danas cuvam kao uspomenu na nju citav kofer besprekorno isheklanih stoljnjaka. Ja danas zivim drugacijim zivotom ali me nostalgija nekada vrati u detinjstvo i srecnija vremena.
Danas je nedelja, ja se probudila i uz jutarnju kafu posmatram kako pada sneg. Kao devojcica sam zimu volela podjednako kao i leto. Samo obucem skafander i ajd’ napolje na sankanje i grudvanje. Sada…..ni u snu. I dok gledam kako pada sneg, shvatim da nemam ni trunku hleba kuci. Iskreno, po ovakvom vremenu me mrzi da izlazim samo hleb da kupim. Apsolutno nepotrebno. Zato resih da napravim domaci ‘flat bread’ (pljosnat hleb). Ovaj hleb ima puno imena i varijanti. Te sa kvascem, te sa jogurtom, te samo sa vodom a ima i razlicite nazive zavisno od zemlje u kojoj se pravi. Pa tako imamo: turski, lavas, roti itd. Uputstvo za ovaj hleb cete naci svuda na internetu a kljuc uspeha lezi u mesenju i pravilnom pecenju kako bi stvorili dzepovi. Barem je moje iskustvo takvo.
Medjutim, ovaj hleb nije zvezda ove objave. Dok sam ga pravila, razmisljala sam sa cim bih mogla da ga jedem. Kako sam u frizideru imala litar dugotrajnog mleka, odlucih da napravim ‘Turski krem sir’.

Za ovaj sir je potrebno:

– 1 litar mleka ( vi mozete i vise),
– 2 kasike sirceta ili sok cedjenog limuna,
– malo soli,
– kasika biljnog ulja,
– dodaci po zelji (opciono),

Priprema:
1. Mleko stavite da se kuva ali pazite da vam ne prokljuca.
2. Uspite 2 kasike sirceta i sacekajte da se sir odvoji od surutke. Konstantno mesajte na srednjoj vatri.
3. Kada se sir formira, ocedite ga od surutke kroz cediljku, naravno, i odmah tako vruceg ga stavite u secka.
4. Posolite, dodajte kasiku biljnog ulja i izblendajte.
Natur varijanta namaza je gotova.

E sad, ako zelite da obogatite namaz, narendajte malo sunke na onu sitnu stranu rendeta a mozete dodati neki zacin po zelji ili proprzeni susam. Kod mene je to danas bio ruzmarin. A vi mozete mirodjiju npr. ili vec sta vama odgovara.

Od jedne litre mleka se ne dobija velika kolicina sira. Mada ako imate mogusti da nabavite pravo, domace punomasno mleko, verovatno cete dobiti i vise sira. Ovako bi vam trebale otprilike 2 litre mleka za jedan dorucak. Mozda nije mnogo isplativo finansijski ali ja volim da kazem da ponekad zaista moramo da udovoljimo sebi i drugima pa makar malo premasili planirani budzet. Ovde se ‘isprsite’ a na nekoj drugoj strani ustedite, sto bi rekli nasi stari.

Prijatan vam dorucak, dragi moji i vidimo se u sledecem receptu.🥞🧇🧀