Šnicla na bečki način

E, sad malo predavanje iz kulinarstva (malo pokupljeno iz života, malo iz kuvarskih emisija i malo sa interneta):
razlika između pariske šnicle, bečke šnicle i šnicle na bečki način.

Pariska šnicla i bečka šnicla spremaju se od teletine, seku se u obliku leptira, malo stanje tučkom, posole i pobibere sa obe strane i onda nastaje razlika:
bečka ide u brašno (bez tapkanja), jaja pa prezle. prži se na puteru,
a pariska brašno, jaja, brašno, jaja.
Ni jedna se ne buši viljuškom prilikom pripreme nego se koristi hvataljka.
A šnicla na bečki način? E, to je svinjska šnicla spremljena kao bečka.

——————————–

Pohovano meso po sadašnjim kriterijumima nikako ne spada u zdravu hranu, ali mora se priznati da je većini ljudi neodoljivo. Pa zato nađite neki kompromis: priuštite ga sebi samo ponekad (jednom mesečno, ili samo par puta godišnje).

Za šniclu na bečki način potrebne su vam:

– svinjske šnicle (tanko isečene koje ćete još stanjiti mesarskim tučkom da ne budu deblje od 5mm)
– jaja (šnicla treba da se potopi u jaja – ja sam za tri šničlice umutila dva jajeta), –
so, mleveni crni biber, pšenično brašno, prezle
-ulje (bar “prst” ulja)

Znači: šnicle istanjene, posoljene i pobiberene, jaja umućena, ulje dobro zagrejano (ali ringla uključena na srednjoj temperaturi) i prže se da lepo porumene sa obe strane, ne koristite viljušku nego hvataljku. Prvo u brašno, pa jaja, pa prezle i na ulje. Možete ih vaditi na kuhinjski ubrus da se upije višak masnoće.

Prilog po izboru.

Ja sam, da ovaj obrok bar malo učinim zdravijim, obarila spanać, posolila, dodala vrlo malo putera i malo naseckanog belog luka.