Objavila sam knjigu “Vratiću se majko”

  • Verica PoznanoVić
    8
    „Daću ja tebi deklamovanje. Jao, nemoj tako da me stiskaš,
    polomićeš mi sve koščice.”
    Žilava si ti, mama.”
    „Ma, izlazi napolje, našao si mamu da zafrkavaš.”
    „Znaš ti koliko tebe tvoj Aćim voli.”
    „Znam, znam, geni bosanski i hercegovački.”
    „Stara moja, prevladali malo više hercegovački.”
    „Samo da ti kažem…”
    „Ajde, reci. Nemoj slučajno da si Musi davala ovaj hleb,
    zaboleće ga stomak. I da, večeras idem na jedno veselje, ne
    znam kad ću se vratiti.”
    „Gde sad ideš, da li moraš?”
    „Da li moram? Znaš, ne mogu da odbijem. Danas me pita
    Marko otkud da si mi dala ime Aćim, to je neobično ime.”
    „Jeste, ali ja volim ta stara imena, posebno ime Aćim.”
    „Pradeda mi se zvao Ivan, čudi me da mi nisi dala to ime.”
    „Lepo je ime Ivan, ali ja volim ime Aćim, dedin brat se zvao
    Aćim.”
    „Pa dobro, još sam dobro s imenom i prošao. Zamisli da sam
    bio žensko, pa da si mi dala neko starinsko ime slično tvome.
    Sara je imala sreće, zamisli Milojka.”
    „Zar je ime toliko bitno? Bolje da kažem da nije, ko će s
    tobom izaći na kraj.
    Dobro, ali zar baš moraš ići na to veselje, vi i niste neki
    drugovi?“
    „Jao, ista si kao Ivan, i on mi govori šta ćeš tamo, nisu oni
    tvoje društvo.
    „Ivan je dobar momak, kako on nije pozvan?”
    „Kako da ga zove, oni se ne druže.”
    „Ne družiš se ni ti nešto posebno s tim momkom što je
    dobio dete. Ko još ide?”
    „Moja dva druga, moja dva brata. Ti znaš koliko smo mi dobri.”
    „Znam, Aćo, znam koliko ih ti voliš. Vole i njih dvojica tebe,
    ali rođena braća su braća.”
  • VRATIĆU SE, MAJKO
    9
    „Ja sam njima kao brat , tako kažu braća Brankovići.”
    „Onda su Vuk i Vujica Branković i moji sinovi. Sara može
    da bude srećna – ima tri brata, tri zaštitnika, trojicu momčina
    ko od stene odvaljenih, blago njoj. Ajde, idi, spremaj se.”
    „Da ponesem onu lozu staru dvadeset godina?”
    „Ponesi, čedo majkino, rodio se sin, a i da je devojčica, isto
    je – dete je dete.”
    „Mada vi Hercegovci i Crnogorci volite prvo da bude muško,
    a sledeće šta bude.”
    „Neka je svojoj porodici živ i zdrav. Lepo se provedi, možda
    se zagledaš i u neku devojku.”
    „Mama, u kom veku ti živiš? Čini mi se, u devetnaestom.
    Ma kakav devetnaesti, ti si kao putnik kroz vreme, mama.”
    „Aćime, ma šta se sada buniš, voliš misterije, teorije zavere.
    A ja kad pričam o tome ti dobro naćuliš uši.”
    „Jeste, mama, pa ja sam duša tvoje duše. Ajde, ćao, mama,
    idem da se spremim, Vuk dolazi po mene za nekoliko minuta,
    pa odosmo.”
    „Dobro.”
    ***
    Gluvo doba noći.
    „Vidače, Aćim još nije došao kući.”
    „Lezi, bona, momak ko momak, doći će.”
    „Vidače, šta je sad, Musa zavija, to jezivo zvuči.”
    „Milojka, šta ti je, spavaj, to vetar fijuče. Doći će, mora
    ujutro rano na posao, konji ne mogu čekati podne da se
    nahrane i napoje.”
    „Vidače, idem ja do komšinice Radojke, i njen sin je bio na
    veselju, da vidim da li se vratio.”
    „Nemoj uznemiravati ženu, momci se malo zapili, ostali svi
    kod domaćina da spavaju.”
    „Dobro, kad ti tako kažeš.
    Saro, čedo mamino, ustani, vreme je da kreneš u školu.”
  • Verica PoznanoVić
    10
    „Odmah, majko. A gde je Aćo, nešto se dugo zadržao, mora
    da ašikuje s nekom.”
    „Ko će ga znati, rekao je da se neće dugo zadržati, još ga
    nema. Musa je vrlo nervozan, reži, zavija…”
    „Pa, mama, Musa je njegov pas, znaš koliko se oni vole.
    Mama, ne brini, otišao je sa svojim najboljim drugovima.”
    „Ma, idem ja kod Radojke da vidim da li je njen Bogdan
    došao. I on je otišao sinoć, ne s njima, otišao je sam, ali je
    otišao na veselje, oni su rođaci.”
    ***
    „O, Radojkaaaa!”
    „Kojim dobrom, Milojka, tako rano? Ajde da popijemo
    kavu.”
    „Nisam zato došla. Da li je tvoj Bogdan kod kuće? Moj Aćim
    se još nije vratio.”
    „Bogami, nije ni moj Bogdan. Gde li su se zadržali? Idem ja
    do brata da vidim.”
    „Mogu li i ja s tobom?”
    „Možeš, bona, kako ne bi mogla.”
    „Neću da ulazim u kuću, sramota je – rodilo se dete, a ništa
    nisam ponela. Ti si ipak rod.
    „Dobro, bona.
    O, brate, šta je ovo? Kao da ovde nema žive duše, a noćas su
    slavili, pucalo se, do nas se čulo. Evo, izlazi Vidoje.
    Vidoje, bogati, gde su moj Bogdan i Milojkin Aćim, još se
    nisu vratili kući.”
    „Radojka, sinoć se malo pucalo, malo se popilo. Momci ko
    momci – malo pucali, zrno slučajno pogodilo Bogdana i Aćima,
    ali ne brinite, sve će biti u redu.”
    „Kuku meni jadnoj”, zakukaše žene uglas.
    „Pa što ne javi? Kad se to desilo?”
    „Nešto malo pre ponoći, prebacili su ih u bolnicu, ništa
    strašno, biće momci dobro. Ne brinite.”
Facebook komentari
Klik da oceniš ovaj recept, objavu
[Total: 1 Prosek: 5]
Podeli nešto ukusno i lepo

Rođena Stepanovčanka, udata Zmajevčanka!.