Hleb sa krastavcem
Dobila sam ovaj veliki krastavac i odlučila da od njega spremim hleb. Pošto je krastavac pun vode, on je zeljasta biljka iz porodice bundeva.
Moja mama opet nešto sprema, šta je sada smislila. Virim ja kroz prozor i posmatram. Veliki krastavac, nije za salatu, ljušti ga, vadi semenke. Uzima rendu i renda. Razkmutila je kvasac sa malo vode i šećera i dodaje rendanom krastavcu, kašičica soli, prosejava brašno oko kilogram i polako dodaje. Svašta pravi hleb sa dodatkom krastavca. Moram se lupiti po čelu, Mika živi u Novom Sadu, a gde je tata. Evo ga stiže išao je po žutu vodu. Neće valjda u hleb dodati žutu vodu. Ma ona spaja nespojivo. Moja mama. Neće, dobro je dodaje vodu sa česme. Zamesila je hleb, prekrila najlon kesom i stavila na prozorsku dasku, tu je toplo da što pre naraste. Govori nešto tati, šta mu govori? Žuta voda sadrži u sebi sumpor, tata pije žutu vodu, odlična je. Postoji legenda devojka koja dođe u Zmajevo i napije se žute vode, ostaće u Zmajevu. Moram da Vam se pohvalim kao dečak od desetak godina Radio televizija Vojvodine snimala je emisiju o nastanku Zmajeva. Ja Petar Poznanović sam bio voditelj. Mama je napisala priču o nastanku Zmajeva. Prvo se zvalo Stari ker, pa Pašićevo i na kraju Zmajevo. Ubacila je i legendu o Atili Biču Božjem. Postoji legenda da je sahranjen u koritu Jegričke. Ja sam se vozio u kočijama, kočijaš je bio Jovica Galetin, išli smo kroz selo i ja sam pričao o mome Zmajevu. Lepa je to emisija bila.
