Razmišljala sam šta još da objavim, a da to nije neki moj specijalitet, pa odlučih da ispišem nešto o svojoj porodici.
U braku sam 29 godina. Imamo ćerkicu koja je učenica šestog razreda. Ponosni smo na nju, odličan je učenik. Ali,još više smo ponosni što je izrasla u pametnu, kulturnu i lepo vaspitanu devojčicu.
Živimo u gradu tokom školske godine, a čitav letnji raspust provedemo na selu gde uživamo u svim njegovim čarima
Za nas je to naš mali raj, oaza mira. Uživam kad založim smederevca i u njemu ispečem vruću pogaču i spremam ručak, milina. Ništa lepše od jela pripremljenog na šporetu-mom dragom smederevcu.
Neizostavno je spremanje džemova (obavezno kuvam džem od kajsije i pekmez od šljiva).
Sledi i spremanje zimnice, pa mi je moj smederevac saveznik u pripremi svega onoga što volimo.
A sada da se vratim na naslov.
Na fotografiji smo moja sestra bliznakinja i ja.
Ona živi i radi u inostranstvu sa svojom porodicom. Mnogo mi nedostaje i željno isčekujem svaki susret sa njom. Kako starimo sve više jedna drugoj nedostajemo.
Rano smo ostale bez oba roditelja, nedostaju nam… Ali,život je takav…
Često pričamo o našem odrastanju. Sećamo se našeg detinjstva, tih bezbrižnih dana.
Sada nas daljina deli, ali uvek je u mom srcu i u mojim mislima.
