„Rekla sam istinu – i svi su me pogledali kao da sam luda“: Šokantni eksperiment otkriva zašto se žene svakodnevno guše u tišini
Podnaslov:
Zašto biramo da ćutimo, klimamo glavom i sležemo ramenima, iako znamo da nešto nije u redu? Jedan stari eksperiment otkriva zastrašujuću istinu o moći pritiska okoline – i kako da konačno progovorimo.
—
„Samo reci koju misliš da je najduža“, rekla je žena u plavoj košulji. Bila sam sigurna. Linija A. Bila je očigledno najduža. Ali kada su svi pre mene rekli da je B – počela sam da sumnjam. U šta? U sebe? U ono što vidim svojim očima? Da. I rekla sam: „B“. Pogrešno. Znala sam da grešim. I opet sam to uradila.
Ne, ovo nije moja priča. Ovo je scena iz jednog od najpoznatijih psiholoških eksperimenata ikada – Ašovog eksperimenta konformizma. Ali priznajem: mogla je biti moja. I tvoja. I svake od nas.
Jer koliko puta si klimnula glavom kad si želela da vrisneš? Koliko puta si rekla „u redu je“ dok si lomila nokte ispod stola? Koliko puta si se povukla, jer si „jedina mislila drugačije“?
Solomon Aš je 1951. godine pokazao svetu ono što mnoge žene znaju već generacijama: da će većina ljudi pre izabrati da pripada nego da bude u pravu. Čak i kad to znači da izdaju sebe.
U njegovom eksperimentu, grupa ljudi je gledala tri linije. Jedna je bila očigledno najduža. Ali svi su (po dogovoru s istraživačem) govorili pogrešno. I znate šta se desilo? Pravi učesnik – čovek koji je znao istinu – počeo je da se slaže sa većinom. Zašto? Zato što je strah da bude drugačiji bio jači od istine.
Prepoznaješ to? Zove se konformizam, ali u stvarnom životu često ga zovemo: „Da ne pravim problem“, „Ma, možda sam ja luda“, „Bolje da ćutim.“
Ali evo istine koju niko ne govori glasno: Ćutanje te ne čini skromnijom. Samo te udaljava od sebe.
Zato sledeći put kad svi kažu da je linija B najduža, a ti znaš da nije – reci A. Držaćeš se kao stena dok te talasi budu udarali, ali ćeš znati: nisam se povinovala. Ostala sam svoja.
I to je početak slobode.
—
Kutak za tebe: 5 načina da ne izgubiš sebe kad svi drugi misle drugačije
1. Udahni i kupi vreme.
Kad osetiš pritisak, ne moraš odmah da odgovoriš. Reci: „Zanimljivo… da razmislim.“ Tvoje mišljenje vredi pauze.
2. Postavi pitanje umesto tvrdnje.
Umesto da kontriraš, probaj: „A šta mislite o mogućnosti da je ipak A?“ Ljudi manje napadaju kad ih ne osećaš kao pretnju.
3. Priseti se: nisi sama.
Čak i kad si jedina koja misli drugačije – to ne znači da grešiš. Zapitaj se: Da li bih ćutala da je moja sestra, ćerka ili najbolja prijateljica na mom mestu?
4. Vežbaj na malim stvarima.
Počni da izgovaraš svoje mišljenje u svakodnevnim situacijama – gde da jedete, koji film da gledate. Svaki „ne“ jača tvoj unutrašnji glas.
5. Napravi saveznika. Ako znaš da dolaziš među „glasnu većinu“, povedi jednu osobu koja te podržava. Nekad je dovoljno da imaš samo jednog saveznika da ne zatreperiš.
