Detinjstvo, Stepanovićevo, sedamdeset i neka, prašnjave ulice, mi deca bosonoga trčimo po prašini, čuje se graja, dreka, vika….
Moja mama Mirjana stoji na kapiji i viče iz grla, boji se da je nećemo čuti.
Nikako da nas dozove,
Svi na zeljanicu i kiselinu, ceo dan se ne savijate kućama. Ne zove ona samo svoje troje dece, već svu decu iz ulice iz komšiluka, bez izuzetka.
Svi idemo na zeljanicu i kiselinu.
Ispekla mama za sve i ukiselila za celu družinu.
Da li smo oprali ruke….
Da li smo samo rukom obrisali brkove od kiseline…
E to su tenuci za pamćenje, kod moje mame nije moje tvoje dete, naša deca…..
I dan danas MOJA MAMA i u poznim godinama izneće sve što ima da podeli deci, putniku namerniku, da jede pije i da zapakuje za puta. Znam da smo često govorili pa bože mama ne ide preko brda u drugo selo pola dana, tu je na par minuta. Neka valja se, kako da izađe praznih ruku….
Volim taj njen govor, njenog rodnog kraja Hercegovine, Zaovišta.
Kad kaže uzmi kiselinu, eh mama
Facebook komentari
Klik da oceniš ovaj recept, objavu
[Total: 0 Prosek: 0]
Morate se ulogovati da ocenjujete
